Površina završenih stambenih zgrada u Srbiji učetvorostručena za deceniju

Površina završenih stambenih zgrada u Srbiji za deset godina se učetvorostručila, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Kolika se ekspanzija izgradnje dogodila u tom periodu pokazuje podatak da je u 2014. godini površina završenih stambenih zgrada iznosila nešto više od milion kvadrata (1.029.726), da bi deceniju kasnije dostigla skoro 4,2 miliona kvadrata (4.198.109).

Kao godina najveće ekspanzije u ovom periodu svakako se izdvaja 2019. u kojoj je površina sa nešto manje od dva miliona kvadrata (1.961.158) u godini ranije dostigla skoro tri miliona kvadratnih metara (2.854.410).

Sledeća godina donela je blagi pad na 2,76 miliona kvadrata dok je u naredne dve zabeležen blagi rast na 3,1, odnosno 3,2 miliona novih kvadrata. Primetno veći rast događa se ponovo u 2023. godini kada broj završenih kvadrata stambenog prostora skače na 4,1 milion, pokazuje zvanična statistika.

U istom periodu rasla je, ali nešto sporijim tempom, i površina završenih zgrada u celini, i to sa nešto malo manje od dva miliona kvadrata 2014. na 6,5 miliona kvadrata u 2024. godini.

Gradnja zgrada prednjači i u 2025.

Sudeći prema podacima iz četvrtog kvartala prošle godine, može se očekivati dalji rast površina izgrađenih stambenih zgrada jer je najveći rast izvedenih građevinskih radova zabeležen upravo na zgradama.

Statistika prikazuje da je u poslednja tri meseca 2025. godine vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji povećana za 12,8 odsto u tekućim cenama u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano u stalnim cenama, ukupna vrednost građevinskih radova povećana je za 10,6 odsto, pri čemu je na zgradama ostvaren rast od 13,3 procenta, a na ostalim građevinama od 8,8 odsto.

Rast je vukao Beogradski region gde je vrednost izvedenih građevinskih radova iskazana u stalnim cenama povećana za čak 52 odsto, dok je u svim ostalim regionima zabeležen pad.

U poređenju sa istim kvartalom 2024. godine, vrednost izvedenih radova smanjena je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 1,3 odsto, u Regionu Vojvodine za 17,5 odsto i u Regionu Južne i Istočne Srbije za 21,9 procenata.

Od ukupne vrednosti izvedenih građevinskih radova 98,7 odsto je realizovano na teritoriji Srbije, dok je preostalih 1,3 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.

Vrednost radova izvođača iz Srbije, obuhvatajući radove izvedene i u zemlji i u inostranstvu, u poslednjem kvartalu prošle godine povećana je za 11,5 odsto u tekućim cenama u odnosu na isti kvartal 2024. godine, a u stalnim cenama rast je 9,3 odsto.

Četvrti kvartal za malo izvukao godinu

Četvrti kvartal visoko je nadmašio rezultatima sve ostale kvartale u prošloj godini tokom kojih je bio konstantno izražen pad vrednosti građevinskih radova. Prvo tromesečje donelo je pad od 5,3 odsto, da bi se u sledećem spustio za 16 odsto.

Treći kvartal doneo je pad od 12 odsto, da bi tek poslednje tromesečje donelo rast, i to od 10,6 odsto.

Ovaj rast u poslednjem kvartalu prošle godine ipak nije bio dovoljan da celokupan sektor građevinarstva pozitivno doprinese rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je iznosio dva odsto u 2025, navode autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Do sada raspoloživi visokofrekventni indikatori, kako ističu, pokazuju da je upravo sektor građevinarstva imao najveći negativni doprinos privrednom rastu u prošloj godini od -0,3 p.p, nasuprot pozitivnog doprinosa ovog sektora u godini ranije koji je iznosio 0,2 p.p.

Jedini segment građevinarstva u kojem je evidentiran rast tokom cele prošle godine jeste vrednost izvedenih građevinskih radova na zgradama, dok je kod ostalih građevina trend iz negativnog u pozitivan preokrenut tek u poslednjem kvartalu kada je zabeležen rast od 8,8 odsto.

Podaci iz poslednjeg kvartala ohrabruju u smislu oporavka građevinskog sektora od čijih rezultata znatno zavisi i celokupan privredni rast, što su za 2026. najavili i autori Kvartalnog monitora, kojeg izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).