Pozitivne prognoze rasta cene zlata na srednji rok

Cena zlata vrtoglavo raste od početka godine. Ovaj plemeniti metal počeo je 2025. sa vrednošću od oko 2.600 dolara, a trenutno je na 3.300, uz jedan rekordni skok čak do 3.500 američkih dolara.

“Zlato toliko naglo raste u proteklih 12 meseci da je postalo suvišno pričati o novim istorijskim maksimumima, jer ih ostvaruje skoro svake nedelje. Prema Svetskom savetu za zlato, samo u 2024. je oboreno 40 različitih cenovnih rekorda – to je trend koji se nastavlja i u ovoj godini”, naglašava u razgovoru za Biznis.rs Drago Matović, ekonomski analitičar u domaćoj kompaniji Tavex zlato&srebro, delu međunarodne grupacije koja trguje plemenitim metalima u 12 evropskih zemalja, sa liderskom pozicijom u Severnoj Evropi i više od dva miliona klijenata godišnje.

Kako kaže naš sagovornik, ovaj trend rasta je bio očekivan od strane svih velikih institucionalnih investitora poput Goldman Sachsa, JP Morgan banke, Deutsche Banka… Ono što nije bilo očekivano je sam obim rasta.

“Istorijski gledano, cena zlata ima dugoročno uzlaznu putanju sa tendencijom da prati inflaciju i reaguje najbolje u periodima krize. Iz tog razloga je dugoročni rast cene zlata generalno očekivan. Ako pogledamo proteklih 50 godina, cena zlata je početkom 1970-ih iznosila oko 40 dolara po unci, dok je danas na oko 3.300 dolara. To je rast od skoro 8.000 procenata za pola veka”, navodi Matović.

Domaći ekspert podseća da je cena zlata u proteklih godinu dana već bila u jakom trendu rasta, pospešena opštim zabrinutostima investitora širom sveta. Razlozi su višestruki – geopolitičke tenzije i konflikti u Ukrajini i Izraelu, slaba ekonomska slika sa potencijalnom recesijom u evrozoni, izbori u Americi sa labavim ekonomskim indikatorima, i potencijalno smanjenje kamatnih stopa, što vraća brigu o inflaciji.

“Sve ovo je investitorima poslalo signal da je svetska ekonomija u neizvesnoj poziciji i da treba da se obezbede u sigurnim sredstvima poput zlata. Ono što je dolilo ulje na vatru i sve ove brige eksponencijalno uvećalo jeste ekonomska politika predsednika SAD Donalda Trampa (Trump). Njegovi potezi sa carinama doneli su ogromnu brigu na svetska tržišta, što je dovelo do brisanja oko sedam biliona dolara sa američkih berzi. U roku od nekoliko dana izgubljen je ceo tržišni dobitak iz 2024. Takva situacija je investitore odmah gurnula da se što pre obezbede u sigurnim sredstvima. Zbog toga smo videli ovaj neverovatan skok u ceni zlata, i da je vrednost dolara pala najniže u proteklih 10 godina u poređenju sa švajcarskim frankom, koji se takođe tretira kao investicija sigurnog utočišta. Evropski investitori su počeli da vrše repatrijaciju svog bogatstva iz Amerike, te je dolar pao na najnižu vrednost prema evru u protekle tri godine”, komentariše Drago Matović.

Pored toga, kaže, nije problem samo u carinama već u neuračunljivosti Trampove administracije. Carine se propisuju, pa povlače, i tako u krug.

“To onemogućava preduzećima i investitorima da dugoročno planiraju – ako poslušaju pretnju i premeste svoju proizvodnju, a onda se carine povuku, oni su na gubitku. I obrnuto – ako očekuju da povuče carine a one ostanu, opet su na gubitku. Zatim se dovode u pitanje recipročne tarife drugih zemalja, da li će ih biti ili ne? Sve ove neizvesnosti su dodatno zabrinjavajuće u trenutno slaboj svetskoj ekonomiji”, kaže naš sagovornik.

Sve veće interesovanje u Srbiji

Investitori u Srbiji, a i na Balkanu, dobro su informisani i brzo reaguju na tržišna pomeranja, tvrdi Drago Matović. “Pogotovo u proteklih godinu dana vidimo ogroman skok tražnje – kako su pojedinci uočili nagli rast cene, mnogi su počeli da investiraju kako ne bi propustili dalji skok. Dok su neki pospešeni strahom da ne propuste, drugi prave dugoročne investicije kako bi obezbedili svoju ušteđevinu.”

U Tavexu mnogi kupci svakog meseca kupuju polugice od jednog grama, kao konstantnu štednju u zlatu, dok veći investitori kupuju velike sume odjednom. Tražnja u Srbiji je zaista na svom istorijskom vrhuncu, sa daljim trendom rasta, kao i u ostatku sveta.

“Veliki broj pojedinaca želi da ulaže, neki su već štedeli ili štede u zlatu, dok se mnogi prvi put okreću žutom metalu. U tom smislu slika nije panična već je samo tražnja ogromna, dok su investitori u stabilnim pozicijama. To je neočekivani benefit slabo razvijenog finansijskog tržišta u Srbiji. Svetski investitori su u proteklih nekoliko meseci osetili ogromne šokove i izgubili puno novca na svetskim berzama, dok prosečni Srbin uglavnom štedi u valutama (dolar, evro, franak), nekretninama i zlatu. Zbog toga pojedinci nisu osetili ovaj šok po džepu, već im se samo javila prilika da uđu u jako tržište zlata”, smatra naš stručnjak.

Optimistična slika za naredni period

Matović objašnjava da je cena zlata 2020. godine započela nagli rast uoči izbijanja pandemije korona virusa. Kako su svetske ekonomije pale u recesiju zbog šokova izazvanih pandemijom, berze su pale u crveno, a investitori su hteli da se osiguraju u zlatu. Trend rasta je nastavljen, jer je zatim stigla visoka inflacija koju su vlade izazvale u procesu saniranja ekonomske štete.

“Cena je 2020. godine dostigla tadašnji vrhunac od 2.074 dolara po unci, a danas se kreće na nivou od oko 3.300 dolara, tako da je zabeležen rast od gotovo 60 odsto”, naglašava naš sagovornik, a za procene u srednjem roku navodi scenarije koje su pravili Goldman Sachs, Deutsche Bank i UBS.

Prema njegovim rečima, Goldman Sachs je dvaput od početka godine digao svoju projekciju za rast cene. Aktuelna procena američke investicione banke je da će zlato završiti godinu sa 3.700 dolara po unci, dok očekuje da će se rast nastaviti i u narednoj godini zbog svetskih tenzija i ekonomskih neizvesnosti.

“Izolovali su slučaj sa jako niskom šansom ostvarivanja u kojem zlato dolazi do čak 4.500 dolara po unci. Naravno, ovaj primer je ekstreman, ali je procena da bi u slučaju recesije, daljeg trgovinskog rata, više svetskih konflikta, cena mogla potencijalno da dođe do ove neverovatne brojke. Svakako, najveće šanse su u njihovoj proceni od 3.700 dolara”, kaže Tavexov ekspert.

I Deutsche Bank očekuje dalji rast u naredne dve godine, u istom opsegu kao i Goldman Sachs, dok švajcarska banka UBS vidi cenu na nivou od 3.500 dolara pre kraja 2025. (gde je nakratko već i bila, uz obaranje rekorda) uz nastavak trenda i tokom 2026.

“Trenutna slika za tržište zlata je jako optimistična. Ako pogledamo 2024. godinu, zlato je bilo sredstvo sa najvećim povećanjem cene u Americi. Ukupno gledano, američka berza je imala prinos od oko 28 odsto, dok je zlato ostvarilo rast od 28,1 odsto. Naravno, nemoguće je znati koja cena će se zaista ostvariti na tržištu, može biti i veća i manja od trenutne, ali ako bismo se vodili sentimentom najvećih fondova očekuje se značajan rast u naredne dve godine”, zaključuje Matović.