Pozorišta u Srbiji između umetnosti i opstanka: Državna podrška kao uslov za preživljavanje

Dok su svetla reflektora usmerena na scenu, iza kulisa pozorišta u Srbiji vode tihu borbu za finansijsku održivost. Uz minimalne prihode od prodaje karata i snažno oslanjanje na državne i lokalne budžete, pozorišta opstaju zahvaljujući kulturi kao javnom dobru, a ne tržišnoj logici. Pozorišta u Srbiji, dakle, retko posluju sa profitom – njihovo finansijsko zdravlje u velikoj meri zavisi od budžetskih subvencija.

I dok publika uživa u predstavama, održavanje kulturne scene zahteva sve veći balans između umetničkih ambicija i ekonomske realnosti. No, dolazak velikog broja ruskih i ukrajinskih imigranata kod nekih pozorišta je popravio finansijsku situaciju, kako tvrde.

Većina pozorišta u Srbiji su javne ustanove i najveći deo njihovog budžeta dolazi iz javnih sredstava – od Ministarstva kulture, lokalnih samouprava (gradova i opština), kao i kroz projekte koje finansiraju različiti fondovi. Godišnji budžeti najčešće pokrivaju plate zaposlenih i tekuće troškove, dok sopstveni prihodi (od ulaznica i sponzorstava) čine manji deo – često ispod 30 odsto.

Da li su pozorišta profitabilna? U većini slučajeva ne, makar u klasičnom smislu. Pozorišta su neprofitne institucije, a njihova osnovna svrha nije ostvarivanje dobiti, već zadovoljenje javnog interesa u oblasti kulture.

Prema podacima Ministarstva kulture i zvaničnim izveštajima pozorišnih institucija za 2023/24. godinu, prosečna cena karte u državnim pozorištima u Srbiji kreće se od 500 do 1.500 dinara, dok realni troškovi jedne predstave (glumci, tehničari, kostimi, scenografija) često premašuju pola miliona dinara.

U poslednje vreme sve se više govori o modelima javno-privatnih partnerstava, sponzorstvima i projektima popularizacije pozorišta kod mladih. Ipak, jasno je da bez snažne podrške države i gradova većina pozorišta u Srbiji ne bi mogla da preživi.

Mnoga se “dovijaju” da dopune budžete putem komercijalnih događaja: recimo, nedavno je u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) održan koncert Srebrnih krila, a sva novosadska pozorišta aktivno učestvuju kada je kombinovani događaj dočeka nove godine. Tada se u pozorištima održavaju koncerti „značajni za kasu”.

Ruski faktor

Iako nije pravi „deus ex machina”, ovde se u poslednje tri godine pojavljuje još jedan faktor – ruski. Tačnije, u pitanju je masovni dolazak imigranata iz Rusije (i Ukrajine, kao i iz nekih drugih zemalja bivšeg SSSR-a), koji imaju snažne navike posećivanja pozorišta, baleta i opere.

I dok je u Beogradu snažna pozorišna tradicija uvek donosila puna pozorišta, situacija nije uvek takva sa baletom, operama i dečjim predstavama. A sve se to promenilo od februara 2022. godine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u sezoni 2021/22. pozorišta u Srbiji posetilo je 681.432 gledalaca. U sezoni 2022/23, broj posetilaca porastao je na 1.025.298, što predstavlja povećanje od 50 odsto u odnosu na prethodnu sezonu. U istom periodu odigrano je 5.680 predstava, što ukazuje na povećanu ponudu i interesovanje publike.

Ovaj značajan rast poseta došao je sa popuštanjem mera i ograničenja uvedenih tokom pandemije, ali se može delimično pripisati i dolasku ruskih i ukrajinskih državljana, koji su pokazali interesovanje za kulturne događaje u Srbiji.

Ovde nije samo pitanje onih koji gledaju predstave, već i onih koji su na bini – naime, dolazak umetnika iz Rusije i Ukrajine takođe je obogatio baletsku i opersku scenu u Srbiji, budući da je balet neosetljiv na jezik, a u operi se često arije izvode na originalnom italijanskom.

U sezoni 2021/22. novosadsko SNP je zabeležilo oko 60.000 posetilaca – preciznije, opera je imala 30 predstava sa 14.716 gledalaca, drama 145 predstava sa 25.921 gledaocem, a balet 25 predstava i 17.257 gledalaca, što je bio prvi pokazatelj rasta i u odnosi na pretpandemijske uslove. Sledeće sezone je već bilo 36 predstava u operi i 19 baletskih, a zabeležen je značajan skok posete, sa oko 132.000 gledalaca – što predstavlja povećanje od 120 odsto u odnosu na prethodnu sezonu.

Prošla sezona donela je povećanje broja odigranih predstava za 30 odsto i prihoda od komercijalnih usluga za više od 200 odsto.

Zoran Subotički, izvršni direktor programskog sektora Srpskog narodnog pozorišta, kaže da statistički podaci iskazani samo u broju poseta pozorišnim predstavama govore da SNP ima svoju stabilnu publiku i kad je reč o drami i kad je reč o operi i baletu.

„Međutim, mimo ovih brojeva mi pouzdano znamo da je dolaskom građana Ruske federacije u Novi Sad povećan broj gledalaca koji dolazi iz pomenute populacije. To se, pre svega, odnosi na baletske i operske predstave. U narednim sezonama je za očekivati da Srpsko narodno pozorište svoju komunikaciju sa javnošću usmeri i ka njima, na ruskom jeziku, što bi nesumnjivo doprinelo povećanju broja ruske publike”, ocenjuje Subotički u razgovoru za Biznis.rs.

Situacija je slična i u drugim pozorištima. Prema rečima Olivere Popov Obrenov, iz menadžmenta Novosadskog pozorišta (Újvidéki Színház) koje svoje predstave daje prvenstveno na mađarskom, ali i na srpskom jeziku, došlo je do „preporoda publike”.

„Pre svega, moram naglasiti da pozorište nije profitabilna institucija samo po sebi. Neke predstave jesu veoma uspešne, pa su i profitabilne, ali tu moramo definisati ‘profitablnost’ kao situaciju u kojoj možemo da isplatimo sve troškove i ostanemo na nuli ili da imamo mali dobitak. Otkad je došao novi agilni direktor Andraš Urban (András Urbán), poslovanje je naglo skočilo. jer je počelo veliko ulaganje u marketing i repozicioniranje pozorišta kao ‘kultnog’ u gradu“, navodi naša sagovornica.

Takođe, ocenjuje da je dolazak Rusa potpuno promenio sliku pozorišta.

„Odjednom su sve predstave bile pune, a morali smo i predstavama poput Ane Karenjine da ‘produžimo život’, jer je bila hit među ruskim gostima. Rusi su vrlo zahvalna publika, dolaze redovno cele porodice na dečje predstave, traži se karta više… Jednostavno su doneli infuziju svim pozorištima, pa i našem, preporodili su scenu“, zaključuje Olivera Popov Obrenov u razgovoru za Biznis.rs.

Sve u svemu, pomalo troma domaća pozorišna scena je oživela. Dolazak ruskih i ukrajinskih državljana u Srbiju od 2022. godine imao je pozitivan uticaj na kulturni život, posebno na posetu pozorištima i baletskim predstavama. Za državu koja tako malo ulaže u kulturu nije loše da ima – uvoznu publiku.