Predložene direktne subvencije za najmanja poljoprivredna gazdinstva

Pomoćnik ministra poloprivrede Srbije za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević izjavio je da bi malim gazdistvima trebalo pomoći direktnim davanjima. On je na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu rekao da se subvencije nikada ne mogu raspodeliti, a da svi budu zadovoljni.

„Pri podeli subvencija ne gleda se celina, već svaka grana pojedinačno, pa zbog toga mala gazdinstva, a ima ih 200.000 i čine 70 odsto poljoprivrede, nemaju mogućnost da dođu do subvencija, a još manje konkurišu za programe EU, pa njima treba pomoći direktnim plaćanjima“, rekao je Bogićević, a prenela je Beta.

Dodao je da male poljoprivrednike, koji poseduje jednu kravu, jer nemaju mogućnost za više, zbog toga ne treba „gušiti“, već napraviti kategorizaciju na mala, srednja i velika gazdinstva i pomoći malim. Naveo je da to treba imati u vidu i uneti u strategiju razvoja poljoprivrede koja se trenutno priprema.

Odbor je usvojio zaključak prošlonedeljnog javnog slušanja da se obećanja, data poljoprivrednicima 2023. godine od 35.000 dinara, plus 5.000 za dizel, isplate obezbeđenjem dodatnog novca za agrarni budžet.

Predsednik Odbora Marijan Rističević rekao je da isplatu subvencije od 17.000 dinara po hektaru za deklarisano seme ratarima treba „uvezati“ odgojem uslovnog grla stoke ili bavljenjem povrtarstvom ili voćarstvom.  Stoka ne mora, kako je rekao, biti u vlasništvu ratara, već oni mogu potpisati ugovor sa stočarima i time bi se podstakao razvoj i te grane poljoprivrede.

On je naveo da se najvažnija grana poljoprivrede – stočarstvo – mora oživeti jer poljoprivreda ne može da opstane bez te grane i stajskog đubriva koje obnavlja humus u zemljištu za razliku od mineralnog đubriva. Rističević je rekao da ukoliko se samo koristi mineralno đubrivo da je zemlju teško i zaliti, pa je povezivanje stočarstva i ratarstva jedino rešenje.

„Ratari će zbog jeftinih ukrajinskih žitarica ove godine pretrpeti velike gubitke i zbog toga treba povezivanjem ratarstva i stočarstva omogućiti da se žitarice koriste za domaći stočni fond, umesto što se izvoze po niskim cenama za razvoj stočarstva u drugim zemljama“, rekao je Rističević.

Istakao je da bi trebalo podsticati i razvoj industrije hrane kako bi se izvozili gotovi mesni proizvodi. Naveo je primer da Srbija, zbog smanjenog fonda svinja za 1,5 miliona komada, dnevno gubi tri miliona evra, a zbog toga što ga nema i nije mogla da ga peradi u gotove proizvode dnevni gubitak je šest miliona evra.

Rističević je rekao da evropski poljoprivrednici imaju manje suvencije (260 evra po hektaru), nego domaći, ali i pored toga razvijeno stočarstvo.

Članovi Odbora su zatražili i da se poveća odgovornost poljoprivrednika za pravilnu upotrebu pesticida.