Predstavljen održiv model starenja u Republici Srbiji do 2070. godine

Srbija ima dugoročno održiv i stabilan penzioni sistem, a njegova dalja prilagođavanja demografskim promenama zavisiće od društvenog dogovora postignutog među ključnim akterima, usmerenog na očuvanje finansijske održivosti, socijalne pravde i međugeneracijske solidarnosti, rečeno je danas na prezentaciji održivog „Modela starenja za Republiku Srbiju sa projekcijama 2025–2070. godine“, održanoj u Ministarstvu finansija.

Ključni nalaz ovog modela je da će udeo prosečne penzije u zaradi biti relativno stabilan u narednih 20 godina, kao i da će penzioneri moći da očekuju značajno povećanje realne kupovne moći svojih penzija u budućnosti. Projekcije pokazuju da će kumulativna stopa rasta prosečne sveukupne penzije biti za 153 odsto veća od kumulativne stope rasta indeksa potrošačkih cena.

Očekivanja su da će makroekonomski model koji je predstavljen doprineti postizanju održivosti i dugoročnom predviđanju trendova i razvoja u penzijskom sistemu Republike Srbije („ageing model“). Model je napravljen uz podršku Vlade Nemačke i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, a na njemu su aktivno učestovali Vlada Srbije i Fiskalni savet Republike Srbije.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović istakao je da je planiranje budžetskih prihoda, uz poštovanje međunarodnih standarda i metodologije EU, važan aspekt javnih finansija. Plan omogućuje bolju predvidljivost i efikasnije budžetiranje javnih politika. Zbog toga je za njega od izuzetne važnosti današnje predstavljanje ovog analitičkog modela.

„Obezbeđivanje održivosti javnih finansija i penzionog sistema u dugom roku i sposobnost da obezbedimo adekvatan životni standard korisnika penzija je naš prioritet“, poručio je Stevanović.

On je podsetio da je već sada obezbeđena predvidljivost kroz primenu švajcarske formule i na njoj zasnovane indeksacije penzija, ali i dozvoljenog nivoa učešća penzija u ukupnom BDP-u. Stevanović je dodao da je u poslednjih godinu dana penzija povećana za jednu četvrtinu, odnosno za 24,4 odsto, te da je to znatno iznad kumulativne jednocifrene inflacije zabeležene u istom periodu.

Državni sekretar je istakao da se izradom ovog modela došlo do analitičkog alata koji će imati korisnu funkciju u transparentnom planiranju budžetskih aproprijacija u narednim godinama, a sve to će omogućiti lakše predviđanje socijalnih i penzionih politika.

Šefica razvojne saradnje Ambasade Savezne Republike Nemačke, dr Judit Hofman, naglasila je da Nemačka već dugi niz godina podržava Srbiju u planiranju javnih politika. Cilj nemačke podrške, kako je naglasila, jeste da se donesu efikasne i održive javne politike koje služe svim građanima Srbije i stvaraju povoljno okruženje za poslovnu zajednicu.

Hofman je podsetila da pomenuti model starenja omogućava projektovanje penzionog sistema do 2070. godine. Pošto socijalna pomoć i transferi građanima čine značajan deo budžeta, održivost penzionog sistema je ključna za dobro finansijsko upravljanje.

„Nemačka saradnja preko GIZ-a podržala je razvoj ovog makroekonomskog modela i jačanje nacionalnih kapaciteta za procenu i projektovanje fiskalne održivosti penzionog sistema na duži rok. Kao deo naše podrške, relevantni akteri u sistemu javnih finansija su obučeni da primenjuju razvijeni model i sami sprovode makroekonomsko modeliranje.“

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov podsetio je da se srpski penzioni sistem pravio po načelima Bizmarkovog penzionog sistema i da je Kraljevina Jugoslavija još davne 1922. godine imala prvi Zakon o penzijskom osiguranju koji je bio jedan od najrazvijenijih zakona toga doba.

„Naš penzioni sistem je preživeo i Drugi svetski rat i sve turbulencije raspada zajedničke države, ali ono što je sve vreme nedostajalo je njegova evaluacija“, rekao je Altiparmakov i dodao da je Srbija u poslednjih sto godina od svih evropskih država najpribližnije pratila nemačku penzijsku paradigmu.

„Taj odgovorni dizajn penzijskog sistema i odgovorni pristup koji vidimo u Nemačkoj je doveo do toga da Nemačka ima stabilne javne finansije“, rekao je on i dodao da u drugim državama poput Grčke, Italije, Francuske, ti rashodi čine veliki deo budžeta i pokazuju trend rasta.

„Sa ovim alatom, nadam se da će Srbija biti dovoljno mudra da ne ponavljamo greške iz naše prošlosti, ali i iskustva iz drugih evropskih zemalja“, naveo je.

Model starenja publici i javnosti predstavio je stručnjak angažovan na izradi tog modela Alen Bučić. Njegova ključna ocena je da je penzijski sistem Srbije fiskalno održiv na dugi rok. Sistem će, precizirao je, zadržati stabilan udeo rashoda za penzije u BDP, a postepeno će se još dodatno smanjivati budžetski transferi za finansiranje rashoda za penzije.

Ono što je značajno je što analitički podaci do kojih se došlo prilikom izrade ovog modela pokazuju komparativno povoljnija kretanja fiskalnih pokazatelja u poređenju sa prosekom EU. Bučić je istakao da će udeo prosečne penzije u zaradi biti relativno stabilan u narednih 20 godina, a da će moći da se očekuje i značajno povećanje realne kupovne moći penzija u budućnosti.

Jedan od važnih nalaza je i da povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 do 68 godina zbog ugrađene formule za obračun penzija ne bi dovelo do većih ušteda u penzionom sistemu. Naime, povećanjem granice za odlazak u penziju, smanjili bi se prilivi, ali to ne bi dovelo do smanjenja rashoda, jer bi se penzije morale usklađivati sa zaradama, što jeste veći trošak i podrazumeva veći stepen indeksacije.

On je ukazao i da projekcije pokazuju da će Srbija do 2070. godine imati relativno blaga pomeranja u pogledu demografije i broja mladih ljudi, ali i po pitanju korisnika budućih penzija. Rezultati su, ukazao je, mnogo bolji nego u drugim evropskim državama.

U Srbiji se očekuje smanjenje stanovništva od 0-14 godina sa 943.038 koliko je sada na 651.367 u 2070. godini. Broj stanovništva sa godinama starosti +65 ostaće relativno stabilan odnosno sa sadašnjih 1.498.791 pašće na 1.383.924. Slično je i sa korisnicima penzija kojih sada ima 1.112.476 a do 2070. godine biće ih 1.187.531. Danas na 100 osiguranika dolazi 58 penzionera, dok će 2070. godine na 100 osiguranika dolaziti 69 penzionera, što znači da će svaka mlada osoba finansirati doprinose za penzionere.

Očekuje se da u budućnosti opada broj invalidskih i porodičnih penzija. Invalidskih zbog sve strožijih kriterijuma za invalidsko penzionisanje, a porodičnih zbog trenda da žene sve duže rade i ostvaruju radni staž koji im omogućava da njihova penzija bude veća od porodične.

Važan podatak koji se izdvaja tiče se i prihoda penzijskog sistema, odnosno da će udeo ukupnih prihoda penzijskog sistema sa 11,7 odsto BDP-a u baznoj 2025. godini narasti na 12,1 odsto u 2055. godini, da bi se do 2070. godine vratio na početni bazni okvir od 11,7 odsto BDP-a.

U poređenju sa Evropom Srbija bolje stoji i po pitanju deficita penzijskog sistema (prihodi od doprinosa – rashodi za penzije) za period 2025-2070. godine. Naime, prema projekcijama taj deficit će sa -0,9 odsto BDP-a u 2025. godini doći do svega – 0,4 odsto BDP-a. U drugim državama poput Češke deficit će narasti sa -0,3 odsto BDP-a na – 2,8 odsto BDP 2070. godine. U Sloveniji i Slovačkoj se takođe očekuje rast deficita, sa -1,1 na -4.5 odsto BDP-a i -2,5 odsto na -5 odsto BDP-a.

Bučić je na kraju podvukao da je izradom ovog modela rasvetljena dugoročna finansijska održivost penzijskog sistema Srbije i da su uspešno detaljno analizirani mogući fiskalni pritisci u uslovima starenja stanovništva, te da je izrada ovog modela značajna analitička alatka za dugoročno stabilno planiranje javnih finansija Srbije.