Predviđen budžetski deficit od 337 milijardi dinara, tri odsto BDP-a

Ministar za finansije Siniša Mali rekao je da je predloženi budžet za 2026. godinu socijalno odgovoran i obezbeđuje nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture.

„Imperativ i u narednoj godini ostaje očuvanje makroekonomske stabilnosti i razvoj ekonomije“, istakao je Mali na javnom slušanju o predloženom budžetu za 2026. u Skupštini Srbije.

Organizator javnog slušanja o predloženom budžetu i završnom računu budžeta za 2024. je skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prenosi agencija Beta.

Predlogom budžeta za narednu godinu, koji je Vlada Srbije usvojila 6. novembra, predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2.414,7 milijardi dinara, a rashodi i izdaci od 2.751,7 milijardi dinara.

Budžetski deficit treba da iznosi 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) čiji će rast, po projekciji Vlade, biti tri odsto.

Mali je rekao da će rast BDP-a ove godine biti između dva i 2,5 odsto, i da nije ispunjen plan o rastu BDP-a od 4,2 odsto zbog blokada koje su organizovane u Srbiji.

„Budžetski deficit od tri odsto BDP-a omogućava da se smanjuje udeo javnog duga u BDP-u i da se očuvaju visoke stope razvoja“, rekao je Mali i istakao da je predviđen „agresivni rast plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade“.

Naveo je da je budžetom za 2026. obezbeđen novac za uvećanje penzija od 12,2 odsto od decembra ove godine kao i za rast plata u javnom sektoru od januara iduće godine od 5,1 odsto.

„Prosečna penzija iduće godine iznosiće 490 evra, a krajem 2027. biće 650 evra, dok će prosečna plata krajem ove godine biti preko 1.000 evra, a 1.400 evra iznosiće 2027. godine“, rekao je Mali.

Dodao je da će minimalna zarada u januaru iduće godine biti uvećana 10,1 odsto, a neoporezivi deo zarade biće uvećan na 34.000 dinara.

„Ulaganja u kapitalne investicije iduće godine iznosiće 6,7 odsto BDP-a, a ove godine je to učešće bilo 7,3 odsto“, kazao je Mali.

Dodaci predlogu budžeta su, kako je naveo Mali, „zeleni budžet“, gde su svi projekti za zelenu agendu i očuvanje životne sredine, i građanski vodić kroz budžet, kako bi građani bili bolje informisani o planovima prihoda i rashoda državne kase.

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da je Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu zasnovan na makroekonomskom okviru koji odražava aktuelne trendove i izglede rasta srpske ekonomije.

„Podržavamo i pohvaljujemo projektovane fiskalne prihode, uz uvažavanje principa opreznosti kao i planiranu strukturu rashoda, kojom se podržava očuvanje finansijske stabilnosti, jačanje energetske sigurnosti i realizacija infrastrukturnih projekata“, rekla je Tabaković.

Dodala je da je predlog rađen u „značajno izmenjenim geopolitičkim i geoekonomskim okolnostima koji su pojačali one sa kojima se suočava ukupna ekonomska politika“.

Ove godine je, kako je rekla, došlo do značajnog zaoštravanja trgovinskih politika vodećih ekonomija i dodatnog rasta protekcionizma, što ima efekte na Srbiju, pre svega na Naftnu industriju Srbije kojoj su uvedene sankcije, najavu smanjenja kvota za izvoz čelika u EU, kao i dodatno smanjennje investicionog poverenja koje negativno utiče na ekonomsku aktivnost.

„Negativan efekat na investiciono i potrošačko poverenje dolazi po osnovu društveno-političkih dešavanja u zemlji“, rekla je Tabaković.

Uvažavajući takve uslove, kako je rekla, Predlog zakona o budžetu za 2026. na adekvatan način uključuje potencijalne efekte povišenih rizika između ostalog i na projekcije rasta u ovoj i narednoj godini u odnosu na pretno projektovane.

Rast bruto domaćeg proizvoda u 2026. projektovan je, kako je navela, na tri odsto i pet odsto u 2027. godini, a u srednjem roku četiri odsto, a sličnu dinamiku rasta projektovala je i NBS.

Zajednička ocena Vlade Srbije i NBS su, prema njenim rečima, da će izvor rasta biti domaća tražnja.

Ona je rekla da kao pozitivno izdvaja to što je predloženim budžetom predviđena značajna podrška privrednom rastu što se vidi iz strukture rashoda u okviru kojih se zadržava visoko učešće kapitalnih ulaganja države od 6,7 odsto BDP-a.

„Rashodi za zaposlene u javnom sektoru i za penzije ostali su u skladu sa posebnim fiskalnim pravilima“, rekla je Tabaković.

Međunarodni monetarni fond je, prema njenim rečima, „potvrdio ispravnost naših politika i projekacija“.

„Očuvali smo relativno stabilan kurs dinara prema evru, obezbedili smo rekordne devizne rezerve od 29,4 milijarde evra koje su 120 odsto veće nego 2019. godine, a rezerve zlata od 52,2 tone sada čine 20 odsto deviznih rezervi“, rekla je Tabaković.

Dodala je da će fiskalna politika i dalje voditi na održivim osnovama, a NBS će, u kordinaciji sa Vladom, biti posvećena stabilnosti.

„Odluke ćemo donositi sagledavajući njihov uticaj na svaki segment sistema, privredni rast, zaposlenost, zarade, inflaciju i kupovnu moć građana“, rekla je Tabaković.