Prelazak granice najveći izazov za firme koje se bave međunarodnim selidbama

Proces selidbe, naročito ako je reč o prelasku u drugu zemlju, ume da bude naporan i dugotrajan, pa se mnogi ljudi koji se nađu u toj situaciji odlučuju da angažuju agencije koje pružaju usluge preseljenja.

Za razliku od gradskih migracija, gde se stvari prenose iz jednog kraja grada u drugi, međunarodne selidbe zahtevaju vozila i vozače koji pokućstvo treba da prevezu hiljadama kilometara daleko. Za selidbe u inostranstvo neophodno je imati tehnički ispravna vozila, poznavati carinske propise i biti vešt u sređivanju dokumentacije neophodne prilikom prelaska granice.

Najčešći razlog zbog kojih se ljudi sele u inostranstvo je širenje ili premeštanje poslovanja u stranu zemlju. To može zahtevati i transport poslovnog inventara, proizvodnih pogona ili mašina na novu lokaciju.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u delatnosti usluga preseljenja u Srbiji je registrovano 96 firmi. Prvih 16 po uspehu su tokom 2020. godine ostvarile prihod od 150.825.000 dinara. U 2021. godine ukupan prihod je bio skoro 180 miliona dinara (177.965.000), a u poslednjoj analiziranoj godini (2022.) čak 191.671.000 dinara.

Na prvom mestu liste prema dobiti u 2022. godini našla se firma iz Beograda – AGS Belgrade. Ovo mikro preduzeće posluje od 2001. godine i ima šest zaposlenih, a podaci iz prethodnih godina ukazuju da rezultat prilično varira. Tako je u 2021. godini dobit iznosila 12.103.000 dinara, da bi se u 2022. godini skoro prepolovila, na 6.370.000 dinara.

Na našoj listi najuspešnijih nalazi se i firma Dr. Movers, koja je osovana 2021. godine u Zemunu i zapošljava tri osobe. Ovo preduzeće je u godini kada je osnovano ostvarilo dobit od 1.196.000 dinara, a godinu dana kasnije 1.468.000 dinara, što ga je dovelo na drugo mesto najuspešnijih po ostvarenoj dobiti.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti usluge preseljenja
Ime preduzeća	Dobit 2020.	Dobit 2021.	Dobit 2022.
AGS BELGRADE DOO BEOGRAD	9.992.000	12.103.000	6.370.000
ĐORĐIJE SEKULIĆ PREDUZETNIK AGENCIJA ZA PREVOZ I SELIDBE AVALA SELIDBE SURČIN	488.000	112.000	17.000
MS TRANSPORTBGD DOO	395.000	-599.000	985.000
ATOM SELIDBE	369.000	113.000	186.000
BALKAN RELOCATIONS d.o.o.	329.000	396.000	319.000
BOMBONČIĆ BORIS GROUP DOO	43.000	59.000	269.000
MG SELIDBE	0	596.000	0
PREDRAG STANKOVIĆ PR SPORTS FLOOR	0	90.000	477.000
WESSIAK	0	-238.000	-67.000
SELIDBE EL TORO	0	0	387.000
DR. MOVERS D.O.O.	0	1.196.000	1.468.000
MAKSIM PEREPECHIN PR MOONLIGHT	0	0	220.000
STANIŠA MILjKOVIĆ PR MILjKOVIĆ ŠPED	-7.000	0	0
CITY MOVE PLUS DOO GROCKA	-30.000	-1.720.000	709.000
NATAŠA ANDREJEVIĆ PREDUZETNIK ZANATSKO TRGOVINSKA RADNJA I AGENCIJA ZA SELIDBE BOR	-214.000	-440.000	-542.000
MILICA ANDRIJEVIĆ PR MS MOVERS 2007	-384.000	0	0
*svi podaci su u dinarima

Bojan Stojadinović, direktor AGS Belgrade, ističe da je potražnja za selidbama velika, kao i da se malo firmi u ovoj delatnosti bavi međunarodnim transportom.

„Veliki broj klijenata su diplomate i diplomatska predstavništva, kao i firme koje zapošljavaju eksperte, strance koji su ovde na privremenom radu. U poslednjih nekoliko godina i naši državljani koji rade za strane kompanije sve češće odlaze na obuke ili rad u inostranstvo“, rekao je on i dodao da je u ovom poslu „najveći problem prelazak granice, jer nemate kontrolu nad vremenom čekanja“.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall ukazuju na promene u poslovanju malih kompanija. Tako je primetno da su neke firme u godinama nakon pandemije, u borbi sa konkurencijom, pogođene novim izazovima radile nešto lošije.

Gordana Popov, vlasnica firme Balkan relocations, kaže za Biznis.rs da je prethodnih godina bila suočena sa nekoliko izazova u poslovanju.

„Jedan od najvećih otežavajućih faktora su granične procedure, čekanje kamiona na ulazak i izlazak iz Evropske unije. To čekanje povećava troškove, dokumentacija je prekomplikovana, garancije su velike i sve to veoma poskupljuje usluge“, kaže ona.

Popov dodaje da u ograničavajuće faktore svrstava i poskupljenja, ali i nelojalnu konkurenciju, kao i činjenicu da je „žena u muškom poslu“, te da nailazi na diskriminaciju u tom smislu.

Ona ističe i da je potražnja za ovim uslugama opala, pre svega zato što „stranci donose manje količine stvari jer iznajmljuju već nameštene stanove, ali i zbog trenda da se poslovi koje je ranije radilo inostrano osoblje sada prepuštaju našim ljudima“.