Premije za mleko umesto za razvoj idu na pokrivanje troškova proizvodnje

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za treći kvartal 2025. godine. Poljoprivrednici će svoje zahteve moći da podnose do 31. oktobra preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Premija iznosi 19 dinara po litru mleka i ostvaruje se za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko, proizvedeno na sopstvenom gazdinstvu od grla koja su obeležena i registrovana u sopstvenom zapatu, a koje je isporučeno u trećem kvartalu 2025. godine, odnosno u periodu od 1. jula do 30. septembra 2025. godine.

U razgovoru za Biznis.rs potpredsednik udruženja “Naše mleko” Slobodan Brkić ističe da će poljoprivrednici ovim novcem nadomestiti proizvođačku cenu mleka, što ne bi trebalo da bude tako jer bi premija trebalo da se iskoristi za unapređenje proizvodnje.

Prema njegovim rečima, otkupna cena mleka je u proseku ispod 50 dinara po litru, dok je proizvođačka cena oko 60 dinara.

“Pre dve godine mi smo imali otkupnu cenu od 70 dinara po litru. Cena mog mleka, na proizvodnju od 220.000-230.000 litara godišnje je 55 dinara, dok je prosečna ispod 50 dinara. Proizvođačka cena menja se iz dana u dan. Samo ove godine koncentrat je poskupeo dva puta, suša je uradila svoje, tako da mi danas možemo reći da je proizvođačka cena oko 60 dinara, a za tri dana može da bude i 63. Sada imamo i poskupljenje struje, koje će u narednom periodu dovesti do dodatnih poskupljenja. Pitanje je šta će biti sa naftom, gorivom…”, kaže naš sagovornik i dodaje da je stanje u proizvodnji mleka sve lošije.

Brkić navodi da su proizvođači svesni da nemaju dovoljno mleka za domaće tržište, ali ističe da je problem i nekontrolisani uvoz, zbog kog je došlo do pada otkupne cene mleka.

“Država je izdvojila 19 dinara premije, ali je sa uvozničkim lobijem i padom otkupne cene sve to obesmišljeno, tako da bukvalno tu premiju za unapređenje proizvodnje nemamo jer njome pokrivamo troškove proizvodnje”, zaključuje Brkić.

Kako bi uredila ovaj deo tržišta, država je uvela jasnije deklarisanje proizvoda od mleka. Naime, Vlada Srbije je krajem maja donela Uredbu o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti, kojom se utvrđuju pakovanje, deklarisanje, reklamiranje i postupak označavanja.

Već od 1. avgusta, kada je uredbu stupila na snagu, potrošači su u prodavnicama mogli videti proizvode obeležene trouglom žute boje koji u sredini sadrži znak uzvika crvene boje, uz natpis – „nije 100 odsto mlečni proizvod, sadrži palmino ulje, odnosno druga biljna ulja“.

To važi za sve proizvode od mleka kao što su sir, surutka, pavlaka, pasterizovano mleko, proteini mleka, maslac, ali i za pekarske i poslastičarske proizvode poput punjenog peciva, bureka, pita, lisnatog testa i kolača. Takođe, važi i za različite margarinske i druge namaze i njihove srodne proizvode. Svi oni moraju da imaju jasnu oznaku ukoliko sadrže palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti sa mlečnom komponentom.

Takođe, o problemu aflatoksina u mleku govori se već godinama unazad, a sadašnji propisani nivo čak pet puta je veći od evropskog standarda. Kako bi stala na put ovom problemu, država je propisala nove granice za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku.

Tako će se od 1. decembra sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu nova granica spustiti na 0,05 i to za sirovo mleko, termički obrađeno i mleko za proizvodnju proizvoda na bazi mleka.