Preskup kakao zamenili energenti – nema predaha za proizvođače čokolade u Srbiji

Poslovanje konditorskih kompanija bilo je veoma izazovno u godini za nama pre svega zbog velikog pritiska na izdatke za osnovne sirovine ali i rastućih troškova za gorivo, energiju i zaposlene.

Kakao je svakako jedna od najvažnijih sirovina za proizvođače čokolade koja je u 2025. godini zbog slabe berbe i nepovoljnih klimatskih uslova beležila rast cene na berzi i do 12.000 dolara.

Na početku godine cena je iznosila 8.000 dolara za tonu da bi u izrazito nestabilnoj prvoj polovini godine rasla u određenim periodima i za 50 odsto. Drugih šest meseci donelo je stabilizaciju da bi na kraju decembra cena bila oko 6.000 dolara.  

Podaci o poslovanju vodećih konditora u Srbiji pokazuju da je cena kakaa bila odlučujući razlog za pad profitabilnosti ali i neto marži iako je negativan uticaj svakako dolazio i od rasta cena električne energije i usluga, kao i rasta zarada koji je u proseku iznosio 7,4 odsto.

Kompanija Barry Callebaut South East Europe koja u Novom Sadu ima fabriku čokolade i jedan je od najvećih proizvođača kakaa, čokolade i konditorskih proizvoda u Srbiji uspela je da u ovim uslovima prošlu godinu završi sa približno jednakim profitom kao godinu ranije i da poveća plate zaposlenih, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Reč je o investiciji švajcarske kompanije Barry Callebaut koja je krajem 2021. godine uložila u novosadsku fabriku 55 miliona evra, a praktično cela proizvodnja je namenjena izvozu, što obezbeđuje korišćenje jeftinijih resursa u Srbiji i postizanje maksimalnih cena na stranim tržištima.

Međutim, i pored tih reklo bi se optimalnih uslova za poslovanje, kompanija je u 2025. godini ostvarila neto maržu nešto nižu od četiri odsto kao posledica velikog pritiska troškova materijala, goriva i energije koji su u odnosu na 2024. godinu skoro udvostručeni. Porasli su sa 12 milijardi dinara na nešto više od 22 milijarde dinara.

Iako su poslovni prihodi porasli sa 15 milijardi na 25,5 milijardi dinara i poslovni rashodi su rasli čak i nešto više, sa 13,5 na skoro 24 milijarde dinara pa je profit blago smanjen, sa milijardu dinara na oko 900 miliona dinara u prošloj godini.

Ovaj rezultat postignut je u uslovima visokih ulaznih troškova pa je zahtevao dodatnu optimizaciju poslovanja čiji je rezultat očuvanje vrednosti zaliha na istom nivou.

Iako je uspela da apsorbuje rast troškova i završi godinu sa zaradom, kompanija je poslovala u uslovima u kojima od 100 dinara koje naplati od kupca visokih 87 dinara odmah preusmerava na materijal i energiju, što ostavlja jako malo prostora za sve ostale troškove i zaradu.  

Firma je u prošloj godini bila u situaciju da joj zbog ekstremno visokih cena kakaa, pre svega, troškovi rastu brže nego što je mogla da podigne cene svojih proizvoda, ali im je to verovatno omogućilo da se potraživanja po osnovu prodaje tek neznatno povećaju.

Ono što bilansi pokazuju je veliki rast drugih potraživanja koji je sa 100 miliona dinara utrostručen u prošloj godini vođen ekstremnim povećanjem po stavci ostala potraživanja od čak 20 puta u odnosu na 2024. godinu. Sa oko devet miliona dinara narasla su na više od 180 miliona dinara i direktno uticala na pad profitabilnosti.

Prinos na kapital je u prošloj godini pao na 0,31 sa 0,51 u godini ranije.

Interesantno je da i u ovako zahtevnim okolnostima, kompanija isplaćuje prosečne zarade koje su daleko iznad proseka države. Prosečna bruto zarada (uključujući naknade i bonuse) u prošloj godini iznosila je 423.750 dinara i u odnosu na 384.000 u godini ranije viša je za nešto više od 10 odsto.

S obzirom na strano vlasništvo, realno je pretpostaviti da visok prosek ipak otpada na zarade i bonuse menadžera koji su manjina od ukupno 127 zaposlenih.

Perspektive poslovanja za konditore u ovoj godini su s jedne strane poboljšane jer je cena kakaa, koja se trenutno kreće oko 3.200 dolara po toni, pala za skoro 60 odsto u poslednjih godinu dana ali su nove neizvesnosti i rizici po poslovanje otvoreni trenutnim enormnim poskupljenjem energenata.