Prijava bez provere identiteta velika opasnost za novu legalizaciju nekretnina

Za upis prava svojine od 8. do 13. decembra prijavljeno je 152.120 nelegalnih objekata, pokazuju poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Prijava traje do 5. februara, a prema najavama nadležnih novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima trebalo bi da reši višedecenijski problem 4,8 miliona bespravnih objekata u Srbiji.

Đorđe Vukotić, advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola, u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da su u ovoj fazi isključivo vidljivi nedostaci vezani za podnošenje prijava i da je ključni problem to što prijava nije uslovljena autentifikacijom podnosioca.

„Tek će se videti šta se sve kroz sistem registruje kao podneta prijava. Ne bi me začudilo da je više puta podnošena prijava za isti objekat, jer se prilikom prijave ’složenijih objekata’ usled nekog propusta u sistemu ne generiše broj podnete prijave. Takođe, ne bi me začudile ni falš prijave, imajući u vidu da podnošenje preko platforme ‘Svoj na svome’ nije uslovljeno autentifikacijom podnosioca. Dodatni je problem što prijave u početku nisu mogle biti podnete kroz platformu e-Uprava, koja je jedini pouzdan sistem jer podrazumeva autentifikaciju“, ističe Vukotić.

Komentarišući sam postupak prijave bez autentifikacije, naš sagovornik objašnjava da to faktički znači da onaj ko uđe u sistem preko platforme „Svoj na svome“ može da se prijavi pod tuđim imenom, ako zna njegov JMBG.

„U tom slučaju možete podneti prijavu za legalizaciju bilo kog objekta na ime tog lica, stvarajući problem faktičkom vlasniku da ostvari pravo na legalizaciju. Nedostatak je i to što je uz prijavu dozvoljena dostava skeniranih dokumenata, iako Zakon propisuje da se uz prijavu dostavlju isprave, a ne kopije. Ova pogrešna praksa može dovesti do masovne upotrebe falsifikata, što bi rezultiralo hiljadama sporova i krivičnih postupaka“, smatra Vukotić.

Napominje da je ovde reč o sticanju svojine na nepokretnostima i da je ovakva relativizacija dokaznog postupka nedopustiva i nezakonita.

Šta kažu građani?

Što se tiče tehničkih nedostataka sistema, građani se žale da softver ne dozvoljava podnošenje prijava za složenije objekte, a to su: stambene i/ili poslovne zgrade sa većim brojem posebnih delova, proizvodni pogoni, objekti infrastrukture, podzemni objekti i slično. Vukotić kaže da je simptomatično to što su ovi objekti po pravilu i najvredniji, pa je interes za njihovu legalizaciju najveći.

„Građane najviše muče nerešena imovinska pitanja na parcelama. To su situacije kada su im nedostupni vlasnici parcela na kojima su gradili ili su izgubili ugovor o sticanju parcele. Očekivali su da će njihov problem rešiti novi Zakon, ali se to nije desilo“, dodaje on.

Sa druge strane, navodi da kupce stanova u zgradama koje nemaju upotrebnu dozvolu brine mogućnost da će se na njihovim stanovima po potvrdama o legalizaciji uknjižiti nesavesni investitori, koji su im stanove davno prodali. To ih, kako kaže, uvodi u rizik prema poveriocima tih investitora.

„Građane plaši i mogućnost da se na zajedničkim prostorijama u njihovim zgradama uknjiže treća lica, na osnovu falsifikovane dokumentacije. Zabrinjava ih moguća netransparentnost procedure. Tačnije, nemogućnost da se informišu o fazi postupka u kojoj je predmet po njihovoj prijavi, kao i o prijavama trećih lica kojima se narušavaju njihova prava“, ukazuje Vukotić.

Građani su, dodaje, uplašeni i činjenicom da Zakonom nisu stavljena van snage rešenja o rušenju, doneta u obustavljenim postupcima ozakonjenja.

„Pitaju se šta im je činiti ako inspektoru bude naloženo da im ruši objekat, jer su se nekome zamerili. Na kraju, poučeni nedostupnošću RGZ-a, građani su preplašeni mogućnošću da njihovo pravo po potvrdi o legalizaciji ne bude realizovano godinama“, ističe naš sagovornik.