Pripadnici ovih profesija najteže dolaze do posla

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je u maju 2021. godine zabeležen povećan broj nezaposlenih lica u odnosu na isti mesec prošle godine. Zvanično je 538.225 osoba bez zaposlenja, što je za 25.297 (4,8 odsto) više nego u istom mesecu prošle godine.

Кada je reč o strukturi nezaposlenih lica koja su prijavljena na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, prema godinama starosti, učešće mladih do 30 godina iznosi 20,7 odsto, lica starijih od 50 godina je 35,4 procenata, dok su osobe od 30 do 49 godina zastupljene 43,8 odsto. U odnosu na obrazovnu strukturu, najviše je nezaposlenih sa srednjim nivoom obrazovanja – 51,6 procenata, zatim lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih – 186.310, što čini blizu trećine (34,0 odsto) ukupnog broja nezaposlenih lica. Učešće lica sa višim i visokim obrazovanjem je 14,4 odsto“, navode iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ko ima najveće šanse da dobije posao?

U skladu sa prijavljenim potrebama Nacionalnoj službi za zapošljavanje, poslodavci su tokom maja 2021. godine iskazali najveće potrebe za angažovanjem sledećih zanimanja: manipulant u proizvodnji, elektromonter, paker, pomoćni građevinski radnik, prodavac, šivač konfekcije, medicinska sestra, građevinski tehničar, ekonomski tehničar, magacioner, armirač, zidar, vozač teretnjaka.

Najtraženiji profili sa visokim obrazovanjem su: diplomirani inženjer građevinarstva, diplomirani ekonomista, diplomirani mašinski inženjer/master inženjer mašinstva, diplomirani pravnik/master pravnik, doktor specijalista medicine, lekari različitih specijalnosti, doktor ekonomskih nauka za trgovinu.

„Na osnovu analize broja prijavljenih potreba za zapošljavanjem i broja nezaposlenih lica istih kvalifikacija na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, možemo reći da najveće šanse na tržištu rada imaju visokoobrazovani profili i to iz oblasti informacionih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva, inženjeri građevine sa odgovarajućim licencama. Do posla dolaze profesori matematike, fizike, informatike i računarstva, profesori stranih jezika. Takođe, traženi su lekari odgovarajućih specijalizacija – anesteziolog, kardiolog, oftalmolog, ginekolog, ali i diplomirani farmaceuti, biohemičari, odnosno stručnjaci za finansije – računovođe“, navode iz NSZ.

Borba protiv nezaposlenosti stalnim usavršavanjem

Problem nedostatka kadrova koji su potrebni poslodavcima, u pogledu znanja, veština i radnog iskustva, prevazilazi se uključivanjem nezaposlenih lica u mere dodatnog obrazovanja i obuke. Ove mere imaju za cilj unapređenje kvaliteta radne snage i povećanje šansi za zapošljavanje. Prioritet prilikom uključivanja imaju teže zapošljiva lica, čija zanimanja nisu tražena na tržištu rada. Tu svakako spadaju osobe koje imaju zastarela znanja i veštine, nemaju adekvatno obrazovanje ili potrebne kompetencije za obavljanje konkretnih poslova.

„Na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje najduže se zadržavaju osobe čija su zanimanja u međuvremenu zastarela i za koja više ne postoji potreba na tržištu rada. To su mehaničar za poljoprivredne mašine, mehaničar za tekstilne mašine, metalostrugar, rukovalac poljoprivrednih mašina, pomoćni daktilograf, daktilograf, upravni tehničar, birotehničar, pravni tehničar, pravnik“, navode iz NSZ i konstatuju da među nezaposlenim licima ima i osoba sa vrhunskim obrazovanjem.

„Teže do posla dolazi defektolog za osobe sa poremećajima u ponašanju, specijalista strukovni vaspitač, istoričar/master istoričar, diplomirani politikolog za međunarodne odnose, diplomirani likovni umetnik, master likovni umetnik, diplomirani profesor ruskog jezika i književnosti/master profesor ruskog jezika i književnosti, master inženjer zaštite životne sredine, diplomirani socijalni radnik, master inženjer menadžmenta, diplomirani istoričar umetnosti“, objašnjavaju iz NSZ.

Usluge koje Nacionalna služba za zapošljavanje nudi nezaposlenim licima prvenstveno zavise od utvrđenog nivoa potrebne pomoći, odnosno izvršene procene zapošljivosti lica. Na osnovu toga utvrđuje se individualni plan zapošljavanja. Nezaposleni tada dobijaju osnovne smernice za aktivno traženje posla. NSZ ima ulogu posrednika između poslodavca i lica koja traže zaposlenje. Cilj je povezivanje radi zasnivanja radnog odnosa.

Čak 187 doktora nauka trenutno nema posao i to je podatak koji izaziva zabrinutost. Iz NSZ navode da su kretanja na tržištu rada uslovljena razvojem privrednih aktivnosti i delatnosti, koje zapošljavaju kadrove sa konkretnim kompetencijama.

„Savetujemo svim nezaposlenim licima da se obrate svom savetniku za zapošljavanje u cilju pružanja podrške u traženju posla kako bi dobili aktuelne informacije o slobodnim radnim mestima i merama koje služba sprovodi. Nacionalna služba za zapošljavanje je u cilju realizacije mera aktivne politike zapošljavanja za 2021. godinu, raspisala 13 javnih poziva koji su namenjeni poslodavcima i nezaposlenim licima. Na osnovu direktne finansijske podrške biće uključeno više od 18.000 osoba bez posla“, navode iz ove ustanove.