Privredni rast Srbije na klackalici između globalnih i domaćih rizika

Narodna banka Srbije (NBS) je u okviru februarskog Izveštaja o inflaciji objavila i novu-staru projekciju rasta BDP-a za ovu godinu, i to od 4,5 odsto, što je čini optimističnijom od Vlade Srbije (koja računa na privredni rast od 4,2 procenta do kraja godine), ali i Međunarodnog monetarnog fonda koji očekuje rast od 4,1 odsto.

NBS, međutim, svakog kvartala objavi i detaljno obrazložene scenarije rasta – osnovni, pesimistički i optimistički – a ovoga puta je jasno da u njima presudnu ulogu imaju faktori iz međunarodne arene, uključujući protekcionizam na globalnom nivou, kao i to da li će se geopolitičke tenzije primiriti ili razbuktati.

Kada je reč o „domaćim“ pretpostavkama koje podupiru projekciju centralne banke da će privredni rast ove godine biti 4,5 odsto, direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević objašnjava da se u brojnim oblastima računa na nastavak prošlogodišnjih povoljnih rezultata – osim kada je reč o poljoprivredi.

„To znači da računamo da će se nastaviti pozitivni trendovi u sektoru građevinarstva, u industriji, kao i u sektoru usluga. Očekujemo da poljoprivredna sezona bude prosečna što, u odnosu na 2024. kada smo se suočili sa sušom, znači da računamo na rast od osam odsto“, rekao je Jakovljević.

Zamenica direktora za ekonomske analize u Narodnoj banci Srbije Mirjana Miletić istakla je da se pozitivni efekti po rast BDP-a očekuju pre svega od otvaranja novih kapaciteta u automobilskoj industriji, odnosno početka serijske proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu, zatim od proizvodnje automobilskih guma u fabrici u Zrenjaninu, kao i od puštanja u pogon bloka B3 u termoelektrani u Kostolcu.

Osnovna projekcija rasta BDP-a i kretanja inflacije u našoj zemlji ima i „međunarodne“ komponente.

„Uzeli smo u obzir da su izgledi u zoni evra nešto lošiji nego što su bili ranije. Pretpostavili smo da će rast iznositi oko jedan odsto u evrozoni, da neće doći do uvođenja novih carina (koje je najavio predsednik SAD Donald Tramp, prim. Biznis.rs) u odnosu na ono što je najavljeno, a pretpostavili smo da neće doći ni do novog geopolitičkog zaoštravanja“, pojasnila je Miletić.

Pored osnovnog, NBS je razvila i „pesimistični“ i „optimistični“ scenario kretanja BDP i inflacije.

„U pesimističnom scenariju polazimo od pretpostavke da će se u narednom periodu dalje zaoštriti geopolitički sukobi, što bi rezultiralo rastom cena energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda. Pored toga, s obzirom na to da relevantne međunarodne institucije jačanje protekcionizma na globalnom nivou prepoznaju kao jedan od najvećih rizika za ekonomske izglede, u ovom scenariju uzimamo u obzir mogućnost daljeg širenja trgovinskih barijera“, istakli su stručnjaci NBS u analizi.

Ukazuju i na to da nakon povećanja carina u SAD na robu iz Kine, Meksika i Kanade, kao i protivmera pogođenih zemalja, postoji rizik od daljeg eskaliranja trgovinskih tenzija, uključujući i uvođenje dodatnih trgovinskih barijera između SAD i EU.

„U slučaju da globalni privredni rast bude niži od onog u osnovnom scenariju i ukoliko se dodatno zaoštre globalne tenzije i budu uvedene dodatne carine za nekih 10 procentnih poena, to bi značilo niži privredni rast Srbije za oko 0,3 do 0,4 procentna poena“, objasnila je Mirjana Miletić.

Takođe, dok se u osnovnom scenariju računa da će prosečna inflacija tokom 2025. iznositi četiri odsto, u pesimističnom scenariju ona bi dostigla 4,4 odsto – što je opet za mrvu niže od gornje granice cilja od 4,5 odsto.

Podsetimo takođe da je osnovna projekcija inflacije povećana u odnosu na novembarski Izveštaj NBS, kada je guvernerka Jorgovanka Tabaković iznela da se tokom 2025. očekuje prosečna inflacija od 3,7 odsto.

„U poređenju sa prethodnom projekcijom, nova projekcija inflacije je za ovu godinu blago viša od novembarske zbog viših cena naftnih derivata, na šta se, pored pretpostavljene nešto više svetske cene nafte u ovoj godini, odražava jačanje dolara prema evru. Nova projekcija inflacije je blago viša delom i zbog većeg rasta cena hrane krajem 2024. i veće domaće tražnje nego što smo očekivali u prethodnoj projekciji“, stoji u analizi u okviru Izveštaja o inflaciji.

Ukoliko se, međutim, globalne tenzije primire, protekcionističke politike ublaže, a privredni rast na svetskom nivou bude veći od 3,3 odsto, i Srbiji bi se smešili bolji rezultati – posebno ako padnu cene nafte, a rast cena u zoni evra uspori.

„U tom slučaju, prosečna inflacija u Srbiji u 2025. i 2026. bila bi niža nego u osnovnom scenariju za 0,2 odnosno 0,1 procentni poen respektivno, usled nižih svetskih cena primarnih proizvoda i niže inflacije u zoni evra. Niža inflacija u zoni evra odrazila bi se na brže popuštanje monetarnih uslova od očekivanog, što bi uticalo na rast proizvodne aktivnosti, kao i oporavak eksterne tražnje. To bi dalje uticalo na veći domaći privredni rast za po oko 0,2 procentna poena nego u osnovnom scenariju, čemu bi doprineli i niži inflatorni pritisci i niža premija rizika“, zaključili su analitičari NBS.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Svetska privreda pod pritiskom protekcionističkih mera