Privrednici i stručnjaci traže promenu limita za paušalce

Mali preduzetnici u Srbiji, koji posluju prema paušalnom modelu, već godinama rade po istim poreskim uslovima, iako se sve oko njih značajno promenilo. Ključni prag za ostanak u sistemu paušalnog oporezivanja – promet do šest miliona dinara godišnje – nije promenjen još od 2013. godine.

A od tada su, prema zvaničnim podacima, potrošačke cene porasle za čak 70 odsto. Drugim rečima, realna vrednost tog praga je značajno manja, a opstanak u sistemu sve teži.

Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da ukoliko preduzetnik u toku kalendarske godine ostvari prihod veći od šest miliona dinara gubi pravo na paušalno oporezivanje. Ovaj prag nekada je odgovarao prosečnim uslovima poslovanja manjih zanatlija, frizera, IT konsultanata i sličnih delatnosti.

“Danas, sa inflacijom koja je „pojela“ značajan deo tog iznosa, sve je više onih koji iz njega ispadaju, ne zbog bogatstva, već zbog osnovne tržišne dinamike”, navodi se u analizi stručnjaka u Sivoj knjizi koju je nedavno objavio NALED.

Međutim, još veća nelogičnost pojavljuje se kada se uzme u obzir prag za ulazak u sistem PDV-a, koji iznosi osam miliona dinara, ali za razliku od paušalnog praga, ne vezuje se za kalendarsku godinu već za poslednjih 12 meseci poslovanja. To znači da preduzetnik može ući u PDV sistem iako u tekućoj godini još nije prešao granicu od šest miliona dinara, jer se periodi ne poklapaju.

A kada se pređe PDV prag paušalac automatski gubi pravo na jednostavno oporezivanje i mora preći na vođenje poslovnih knjiga. To za sobom povlači dodatne troškove, angažovanje knjigovođe, ali i više administrativne obaveze. Ipak, ono što najviše frustrira paušalce jeste nemogućnost fleksibilnog prelaska sa jednog režima oporezivanja na drugi.

Naime, sistem ePorezi, koji je uveden kao deo digitalizacije poreskog sistema, dozvoljava promenu načina oporezivanja samo do 15. decembra za narednu godinu. I to isključivo elektronskim putem, bez papira. Pritom, aplikacija omogućava samo dve promene: iz paušala u samooporezivanje i iz samooporezivanja u sistem isplate lične zarade. Ono što ne dozvoljava, a što je ranije bilo uobičajeno, jeste da paušalac u narednoj godini pređe direktno na sistem lične zarade.

Ovo ograničenje dodatno je zakomplikovano mišljenjem Ministarstva finansija iz 2020. godine (br. 430-00-7/2020-04), kojim je zauzet stav da preduzetnik koji tokom godine izgubi pravo na paušal ne može te iste godine preći na isplatu lične zarade – već mora čekati 15. decembar i prijavu za sledeću godinu. Iako takvo mišljenje ima veliku težinu u praksi, ono nije zasnovano na izmenama zakona. Naime, ni Zakon o porezu na dohodak građana, ni bilo koji drugi propis, ne zabranjuju takav prelazak u toku godine. Naprotiv, pre uvođenja ePoreza, promena se mogla sprovesti papirom i bez komplikacija.

U praksi to znači da se preduzetnik koji slučajno ili zbog rasta poslovanja pređe prag od osam miliona dinara mora da izađe iz paušala, uđe u PDV sistem, vodi knjige, ali nema mogućnost da olakša prelaz prelaskom na ličnu zaradu – čak i ako mu je to najpovoljnija opcija.

Da bi se rešio problem većine paušalaca, analitičari u Sivoj knjizi predlažu izmenu Zakona o porezu na dohodak građana kojom bi se gornji prag ukupnog prometa za preduzetnike paušalce u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti, uskladio sa pragom za ulazak u sistem PDV-a, odnosno povećao sa šest miliona dinara na osam miliona dinara.

Slična praksa je prisutna i u zemljama regiona, poput Hrvatske i Crne Gore.

“Predlažemo dve opcije za rešenje pitanja prelaska preduzetnika sa paušalnog načina oporezivanja na oporezivanje putem lične zarade”, navode analitičari NALED-a.

Prvo rešenje je da Ministarstvo finansija izda mišljenje, odnosno akt o primeni člana 33a Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se utvrđuje da preduzetnik paušalac može da se opredeli za isplatu lične zarade po prelasku limita, a koji je obavezujući za postupanje Poreske uprave.

“Smatramo da važeće odredbe člana 33a ovog zakona ne predstavljaju prepreku za promenu načina oporezivanja. Alternativno, predlažemo da se dopuni član 33a Zakona o porezu na dohodak građana, tako što bi se izričito propisao način prelaska sa jednog na drugi način oporezivanja. Dodatno, neophodno je prilagoditi aplikaciju ePorezi kako bi ova funkcionalnost bila omogućena”, zaključuju stručnajci u najnovijoem izdanju Sive knjige.