Privrednici smatraju da su elektronske otpremnice novi birokratski teret

Ministarstvo finansija je 12. marta donelo Pravilnik o elektronskim otpremnicama koji bliže uređuje određena rešenja iz Zakona o elektronskim otpremnicama, donetog u novembru prošle godine. Njegova fazna primena počinje od 2026. godine.

Zakon propisuje obaveze subjekata javnog sektora da šalju i primaju elektronske otpremnice, ali i obaveze koje se odnose na kretanje dobara koja se smatraju akciznim proizvodima. One počinju da se primenjuju 1. januara 2026. godine, dok će puna primena, odnosno obaveze subjekata privatnog sektora da međusobno šalju i primaju elektronske otpremnice početi od 1. oktobra 2027.

Samim pravilnikom preciznije su definisani način prijave na sistem elektronskih otpremnica, korišćenje podataka, sadržina liste korisnika sistema, uslovi za brisanje sa liste i način i postupak korišćenja posebnih funkcionalnosti, poput minimalnog sadržaja elektronske otpremnice u papirnom obliku.

Takođe, pravilnikom su bliže uređeni forma i način unosa podataka u sistem, minimalni sadržaj elektronske otpremnice neophodan za njeno procesuiranje kroz sistem, postupak slanja, storniranja, prijema, prihvatanja i odbijanja elektronskih otpremnica, uslovi i način čuvanja, ali i predstavljanja elektronskih otpremnica u okviru inspekcijskog nadzora.

Što se tiče samog pristupa sistemu elektronskih otpremnica, registrovanje je moguće izvršiti preko sistema elektronskih faktura, što je omogućeno subjektu koji je njegov korisnik, dok drugi način podrazumeva direktnu registraciju.

Potrebna i elektronska i papirna verzija dokumenta

Predsednik udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije Darko Majstorović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je pomenuti pravilnik, kao i sam Zakon o elektronskim otpremnicama, „nejasan i štur i da predstavlja još jedan novi birokratski teret koji će pasti na leđa privrednika“.

“Zakon o elektronskim otpremnicama oslanja se na Zakon o elektronskim fakturama koji je napravio potpuni haos od početka 2024. godine i privrednike doveo u pravnu i poresku nesigurnost, jer se rešenja u vidu elektronskog sistema kose sa osnovnim zakonom o PDV-u i Zakonu o računovodstvu. Pošto su sami zakoni u Srbiji šturi i nejasni, onda dolazi ceo niz dokumenata kojima se Ministarstvo finansija trudi da objasni zakon koji – da bi bio primenjen – mora da bude jednostavan i jasan”, ističe naš sagovornik.

Majstorović ocenjuje da se ovim zakonom nastavlja niz pogrešnih poreskih propisa sa kojima ni privrednici nisu saglasni, a koji predviđa kaznene mere do dva miliona dinara za pravna lica.

Zakon, kako objašnjava, obavezuje privrednike da koriste elektronski sistem za slanje otpremnica, a istovremeno i štampanje istih.

“Onaj ko otprema robu, odnosno šalje drugom pravnom licu, dužan je da mu pošalje elektronsku otpremnicu, ali ona mora da bude odštampana, da bi je onaj ko prevozi robu poneo sa sobom na adresu gde roba treba da bude isporučena. Znači – u isto vreme se šalje i elektronska otpremnica koju primalac robe treba da primi i odobri i papirni dokument”, objašnjava Majstorović.

Prema njegovim rečima, obične šablonske otpremnice koje su nekada mogle da se kupe u svakoj knjižari i koje su sadržale osnovne podatke o broju komada i vrsti robe koja se prevozi više neće biti korišćene, već će nove elektronske otpremnice morati da sadrže čak 14 obaveznih elemenata.

“Ono što je najbitnije – nejasno je ko će nadzirati ovaj sistem! U zakonu se navodi da je to Ministarstvo finansija, međutim, ne piše konkretno ko je odgovorno lice za nadzor i ko ima pristup ovakvom serveru na kome se nalaze podaci, što može dovesti do zloupotreba. Postavlja se pitanje koja je njihova upotrebna vrednost i zašto je važno da se elektronska otpremnica čuva deset godina”, zaključuje predsednik udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije Darko Majstorović.