Privrednici u Srbiji zakočili nove poslove zbog američkih carina

Obim međunarodne trgovine ove godine zabeležiće pad, to će se ubrzo preliti i na sektor usluga, a zatim i na niže stope globalnog rasta, ocenjuju međunarodne institucije nakon što je predsednik SAD Donald Tramp preko noći podigao carinske stope celom svetu.

Privrednici u Srbiji su „zakočili“ nove poslove zbog američkih carina, piše mesečnik Biznis i finansije, prenosi Beta.

Predviđanja o tome koliko će američki predsednik zaviti u crno svetsku ekonomiju razlikuju se zavisno od očekivanja šta će se dogoditi kada isteknu tri meseca, za koliko je Tramp odložio primenu novih tarifa.

Bez obzira na to da li će se one primenjivati u punim iznosima ili će biti korekcija, u globalnu trgovačku računicu unet je novi parametar – neizvesnost. Niko ne zna šta donosi naredni dan, jer su potezi jedne od najvećih ekonomija nepredvidivi. Dodatni problem je to što su visoke carine uvedene toliko naglo da se za njih nisu pripremile ni američke kompanije, sa konfuznim objašnjenjima i uputstvima, pa privrednici nisu znali da li da se rukovode zvaničnom uredbom ili zvaničnim tvitovima Bele kuće.

„Nove američke carine su najveći trgovinski šok u istoriji. Mislim da nisu konačne, već su deo Trampove strategije da uplaši partnere – ako su imali stopu od pet odsto, sada im je razrezao 47 odsto, da bi bili srećni kad se u pregovorima spuste na 20 odsto. Ali, takva strategija utiče destruktivno na međunarodnu trgovinu i što je još opasnije, unosi globalnu nesigurnost u poslovanje. To nije dobro promišljeno, zato je i odloženo na 90 dana“, ocenio je za Biznis i finansije profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić.

Kako je podsetio, Srbija je, posle ukidanja sankcija, vraćena na stari sporazum o trgovinskim odnosima sa SAD iz 19. veka, a 2003. joj je odobren status zemlje na opštoj šemi preferencijala SAD, što zemlji omogućava još povoljnije carine.

„Da li je ta opšta šema preferencijala sada suspendovana, ne zna se“, rekao je Bjelić i dodao da u takvim uslovima domaći privrednici rade jedino što mogu – čekaju.

Oni privrednici koji imaju aktuelne ugovore, kako je naveo, gledaju da robu isporuče tokom naredna tri meseca, ali ne zaključuju nove poslove.

„Jedna od kompanija koja izvozi aluminijumske prozore, a 70 odsto proizvodnje plasira na američko tržište, prestala je da naručuje sirovine, ne znaju po kojim cenama će tamo moći da prodaju. Većina privrednika već traži nova tržišta, izbegavaće američke kompanije jer nema garancije da će tokom trajanja ugovora uslovi isporuke biti isti kao kad je posao sklopljen. Neke firme će zbog viših carina imati gubitke, one mogu da se pozovu na naglo izmenjene okolnosti i da odustanu od ugovora. Da li će zbog toga imati posledice, utvrđivaće arbitraža, ali treba imati u vidu da to nije pod kontrolom kompanija, ni kupca ni prodavca i da obe strane trpe posledice“, ukazao je Bjelić.

Srbija, inače, nema veliki obim trgovanja sa SAD. U prošloj godini, ukupna razmena iznosila je 1,4 milijarde dolara. Od toga je  izvoz iz Srbije bio „težak“ oko 670 miliona, dok je uvoz iznosio oko 739,4 miliona dolara.

Od roba koja se izvozi u SAD na prvom mestu su gume za automobile, slede proizvodi vezani za bezbednost a koji se vode kao „nerazvrstane robe“, zatim oružje i municija, motori i delovi za vozila i hrana za životinje.

Administracija SAD ima neku drugu računicu, prema kojoj Srbija plasira na američko tržište više robe nego što odatle kupuje i odredila je carinu za zemlju od 37 odsto, najvišu u regionu. Ali, ukoliko zaprećene carine ostanu na snazi, one će srpske kompanije više pogoditi posredno, jer od njih neće biti izuzeta ni Evropska unija, najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, pa će se pad proizvodnje i tražnje preliti i na domaće proizvođače.

Milenko Božić, vlasnik kompanije Natura Trade koja proizvodi papirne kese između ostalog i za svetski poznatog klijenta Amazon, potvrdio je za Biznis i finansije da su u ovom trenutku poslovni planovi na čekanju.

„Mi smo u prošloj godini imali samo jednu fakturu za američko tržište, nameravamo da radimo dalje, ali otom-potom. Pretpostavljam da smo i sa takvim carinama konkurentni. Ali, to što je primena carina odložena na tri meseca pokazuje volju da se nešto promeni, moguće je i da se ukinu“, nada se Božić.

Prema njegovom mišljenju, američke carine su usmerene pre svega na velike igrače.

„I Bajdenova administracija je uvodila nove carine na papirne kese, koje njima najviše dolaze iz Kine, Indije, Turske ili Portugala. Oni su imali veliki promet, jer proizvode pod povoljnijim uslovima nego ostali. U Turskoj, na primer, lira stalno devalvira, visoka im je inflacija a sve sirovine imaju u svojoj zemlji. Sa bilo kojim odloženim plaćanjem, troškovi se obezvređuju i oni su konkurentni“, rekao je Božić.

Istakao je da je u Srbiji suprotna situacija.

„Evro koji je 12 godina takav kakav je, ne odgovara izvoznicima, imamo skuplju energiju, ponovo će sada da podignu cene. To destimuliše izvoznike. Zemlje koje imaju puno proizvođača, na primer Poljska, stimulišu izvozne poslove sa 20 odsto do 30 odsto. Ovde nema nikakve pomoći za izvoznike i to je nešto što ne mogu da promenim“, rekao je Božić.