Probleme srpskih pčelara dele i kolege iz Evrope: Šta su rešenja za falsifikate meda, klimatske promene…?

Falsifikati meda koji su preplavili tržište, nemogućnost plasmana pravog meda, pesticidi, pomor pčela, klimatske promene… samo su deo problema sa kojima se suočavaju pčelari u Srbiji, ali i širom Evrope. U subotu će u Sloveniji biti organizovan sastanak Evropskog pčelarskog saveza, kome će prisustvovati i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (i član Izvršnog odbora evropskog saveza) Rodoljub Živadinović.

U razgovoru sa komesarom Evropske unije za poljoprivredu i hranu Kristofom Hansenom (Christophe Hansen) pokušaće da pronađu rešenje ili bar naprave korak ka njemu.

“Biće oformljena stručna grupa Komesarijata za životnu sredinu i Komesarijata za poljoprivredu. Ono što mi predlažemo, i što bi trebalo da preduzme i naša država, kao i sve zemlje koje nisu u Evropskoj uniji, jeste da se, pre svega, reši problem falsifikata meda, te da se suzbiju posledice klimatskih promena”, kaže Živadinović u razgovoru za Biznis.rs i dodaje da će za dve do tri nedelje objaviti i strategiju borbe protiv klimatskih promena u Srbiji.

Ono što navodi kao treći stub rešenja jeste podrška pčelarima kao oprašivačkom servisu koji sprovode pčele.

“Sjedinjene Američke Države imaju praksu plaćanja za oprašivanje. U Evropi je to manje zastupljeno, ali, naravno, mnogo više nego u Srbiji. Naša ideja je da se iz sredstava Komesarijata za životnu sredinu uvede subvencija po košnici na nivou Evropske unije, upravo za tu oprašivačku uslugu pčela. To bi bila neka simbolična cifra, ali bi vremenom verovatno rasla”, pojašnjava naš sagovornik.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije ističe da su pčelari sa svih strana okruženi egzistencijalnim problemima, te da broj pčelara u Evropskoj uniji, kao i u Srbiji, pada iz godine u godinu. Razlozi su to što nema rentabilnosti, pa od pčelarenja ne može da se živi.

“Ako bi pčelari potpuno izgubili interes za gajenje medonosnih pčela, za godinu i po dana pčele bi uginule od parazita varoa destruktor, koga ne bi imao ko da suzbija. Znači, stvar je vrlo jednostavna i preko noći može da nam se desi katastrofa, a da uopšte ne budemo toga svesni”, upozorava Rodoljub Živadinović.

Živadinović potvrđuje da su pčelari demotivisani i ogorčeni jer, kako kaže, ne postoji adekvatna reakcija države na probleme falsifikata.

“Jednostavno, vi nemate više tržište za pravi med pošto su ga okupirali falsifikati, pre svega uvozni ‘medovi’ po ceni od 1,3 evra po kilogramu, sa isporukom. To su cifre tri do pet puta manje od proizvodne cene meda. Vi ne možete da se takmičite na tržištu sa tako jakom nelojalnom konkurencijom koja prodaje pirinčani sirup umesto meda, jer su ga hemičari napravili da prolazi sve analize”, kaže Rodoljub Živadinović.

Dodaje i da je veliki problem to što je prošlo šest nedelja otkako je iz laboratorije Analab ukradena ključna oprema za utvrđivanje svih vrsta stranih dodatih šećera pčelinjem medu u procesu falsifikovanja, a da je predmet dat tužiocu koji se nalazi na bolovanju.

Proizvod koji ne prave pčele ne može se nazvati medom

Sagovornik našeg portala je jasan – niko ne brani proizvođačima da prave proizvod od šećera, ali ne mogu ga zvati medom.

“Zakon je jasan, med je proizvod pčela, a čim mu se doda miligram šećera – to više nije med! To je nešto drugo i ne sme da se zove med. Morali bi da napišu da se radi, na primer, o proizvodu od pirinčanog sirupa”, ističe Živadinović.

On ukazuje i na neobaveštenost potrošača koji nemaju kulturu ni naviku kupovine meda, pa bi u tome pomogla organizovana kampanja vredna nekoliko miliona evra – koje pčelari nemaju.

“Kad bi svaki Srbin jeo jednu kafenu kašičicu meda dnevno, nama pčelarima bi trebalo četiri godine da proizvodimo med da bismo nahranili sve za godinu dana. To najbolje govori koliko se malo meda jede”, slikovito objašnjava Živadinović.

Kada je reč o apikomorama i apiterapiji, koja je sve popularnija, naš sagovornik kaže da to može da bude dodatna usluga, ali nikako ne može da zameni glavni proizvod – med, polen, propolis.

“Diverzifikacija proizvodnje svakako je jedno od rešenja, ali ne možete tražiti rešenje za egzistenciju u tim drugim proizvodima koji se vrlo malo koriste, a onaj glavni potpuno zaboraviti jer su falsifikati ovladali tržištem. Ne treba da se mirimo sa tim, a država mora ovaj problem ozbiljno da shvati”, poručuje Živadinović.