Problemi sa otkupnim cenama smanjili su i površine malinjaka u Srbiji

Pregovori proizvođača maline i hladnjačara, u kojima je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede, su propali. Proizvođači su poslali zahtev predsedniku i premijeru Srbije, kako bi izneli svoj problem i odlučili da li će proizvodnja maline biti nastavljena ili ugašena.

Problemi sa malinama smanjili su i površine malinjaka u Srbiji. Nekada su bili oko 15.000 hektara, kada je godišnji rod bio oko 80.000 tona. Agroanalitičari kažu da su potom stigli problemi, zasadi su ostareli, počelo je njihovo isušivanje, pa vađenje i sad zauzimaju oko 10.000 hektara.

U ivanjičkim malinjacima je, prema rečima predsednika Asocijacije malinara Srbije Dobrivoja Radovića, rod manji od 40 do 70 odsto. Voćare može spasiti samo dobra otkupna cena, ali nje nema.

“Zbog mraza koji se desio u aprilu i jakog vetra došlo je do smrzavanja samog ploda. Ove 2024. godine očekujemo mnogo manji rod maline. Očekujemo cenu od 400 dinara sa tendencijom rasta ka gore. To bi pokrilo troškove ulaganja i donelo nam neku malu zaradu jer je situacija veoma složena i to nije samo ovde u Ivanjici, već u celoj Srbiji. Možda sa jesenjim malinama, kao što je polka i enrosadira neće biti situacija kao što je sa vilametom, fertodijem i drugim koji se beru od juna”, rekao je Radović.

Dragojle Jovančić, penzioner iz Ivanjice, ima pod malinom 30 ari i očekivao je rod 45 do 50 tona, ali po svemu sudeći, zbog nepovolјnih vremenskih uslova to će ove sezone biti daleko manje.

“Imam posebno fertodija, a posebno vilamet koji mi je skoro propao, ako ove godine budem imao i 1.000 kilograma biću zadovolјan. Ako nas država ne obezbedi sa cenom, mi polјoprivrednici smo propali”, kaže Jovanović, koji očekuje da cena ove godine bude od 350 do 400 dinara jer to jedino može da izvuče uzgajivače da se pokriju troškovi proizvodnje.

Ministar polјoprivrede Srbije u nedavnoj poseti Arilјu istakao je da je tekuća godina dodatno otežana proizvođačima malina snegom koji je arilјski kraj bio pogodio u aprilu, usled čega će, kako je potvrdio, ovogodišnji rod sigurno biti znatno manji.

“Ono što je svake godine aktuelno kada je reč o malini to je otkupna cena, odnosno poslovni odnos između proizvođača u primarnoj proizvodnji i otkuplјivača, odnosno hladnjačara. Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će se zaista potruditi da uspostavi jednu liniju dijaloga između ministarstva, malinara i otkuplјivača i potrudićemo se da u sve to uklјučimo i Privrednu komoru Srbije, kako bismo pronašli najbolјe moguće rešenje, tako da niko ne bude oštećen”, kazao je ministar Martinović.

Sad nemamo dovoljno malina ni za sebe ni za izvoz

Da bi imali minimalnu zaradu i mogli da nastave proizvodnju, proizvođači „crvenog zlata“, su ove godine tražili minimalnu otkupnu cenu od 300 dinara za kilogram. Na poslednjim pregovorima im je ponuđeno 260, odnosno deset dinara više od prvobitne cene, što su proizvođači odbili i predložili da ta sredstva idu u humanitarne svrhe jer su pojedini otkupljivači već plaćali tu cenu. Hladnjačari nisu popustili, a država je, kako kažu proizvođači, u svemu bila samo nemi posmatrač.

O stanju u malinarstvu najbolja potvrda su rezultati o izvozu u 2023. godini, kada se osetila kriza koja je sad stigla u još većem obimu. Tokom prošle godine nastavljen je trend pada izvoza maline iz Srbije, i u tonaži i u deviznoj vrednosti, koji je zabeležen i tokom 2022. godine.

Sa vrednošću od oko 280 miliona evra, izvoz 2023. godine za trećinu je manji nego 2021. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U istom periodu pao je i uvoz tog voća u Srbiju, u kome je tradicionalno prednjačila malina proizvedena u Bosni i Hercegovini.

U poslednje tri godine izvoz maline iz Srbije bio je najveći 2021. godine, iznosio je 99.861 tona tona (od toga 1.900 tona sveže maline) i tada je vredeo najviše – 431,88 miliona evra (ukupno, i smrznute i sveže).

Već sledeće, 2022. godine (kada malina dostiže rekordnu cenu u otkupu od proizvođača, koja se kretala od 500 do preko 600 dinara za kilogram), izvoz tog voća pao je skoro na 68.752 tona (od toga 1.387 tona sveže maline), a ukupno je vredeo 378,98 miliona evra (oko 50 miliona evra manje nego godinu pre).

Pad izvoza nastavljen je i tokom 2023. godine gde je u periodu od januara do novembra izvezeno 65.995 tona (od toga 970 tona sveže maline), u ukupnoj vrednosti od 280,39 miliona evra.