Problemi sakupljača opasnog otpada višestruki – nedovoljno kontrole, prostora i ekološke svesti

Globalna količina elektronskog otpada raste brže nego što svet uspeva da je zbrine, a razmere problema postaju sve vidljivije i kroz statistiku i kroz svakodnevni život.

Četvrti Globalni monitoring elektronskog otpada (GEM), koji su za 2024. godinu objavile Ujedinjene nacije, pokazuje da proizvodnja električnog i elektronskog otpada raste čak pet puta brže od njegove dokumentovane reciklaže, čime se dodatno produbljuje jaz između potrošnje i održivog upravljanja resursima.

Samo tokom 2022. godine u svetu je proizvedeno rekordnih 62 miliona tona elektronskog otpada. U poređenju sa 2010. godinom, to je rast od čak 82 odsto, a projekcije su još nepovoljnije – do 2030. godine količina bi mogla da poraste za dodatnih 32 odsto i dostigne 82 miliona tona. To praktično znači da se svake godine globalnoj gomili otpada doda još 2,6 miliona tona odbačenih telefona, računara, kućnih aparata i druge elektronske opreme.

I dok količina otpada nezaustavljivo raste, stopa njegove pravilne obrade ostaje poražavajuće niska. Prema GEM izveštaju, tokom 2022. godine tek 22,3 odsto ukupne mase elektronskog otpada bilo je dokumentovano kao pravilno sakupljeno i reciklirano. To znači da je više od tri četvrtine otpada završilo van zvaničnih tokova, često na deponijama ili u neformalnim sistemima prerade, uz ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Istovremeno, neiskorišćeni su vredni resursi procenjeni na čak 62 milijarde dolara. Prognoze dodatno upozoravaju da bi stopa sakupljanja i reciklaže mogla da padne na svega 20 odsto do kraja decenije.

Sakupljanje opasnog otpada, uključujući elektronski, jedno je od najsloženijih pitanja u domaćem sistemu zaštite životne sredine.

Jelena Pribić iz reciklažnog centra kaže da i pored toga što su propisi u velikoj meri usklađeni sa evropskim standardima praksa pokazuje da sistem funkcioniše fragmentisano, uz izražene regionalne razlike i ograničene kapacitete za kontrolu.

Opasan otpad u Srbiji obuhvata širok spektar materijala – od industrijskih hemikalija i ulja, preko medicinskog i farmaceutskog otpada, do baterija, akumulatora i elektronske opreme.

“Najveće količine nastaju u industriji, zdravstvenim ustanovama i energetskom sektoru, ali značajan deo potiče i iz domaćinstava, gde često završava u komunalnom otpadu, bez ikakve prethodne selekcije”, objašnjava Pribić.

Zakonom je propisano da proizvođači otpada imaju obavezu da ga razvrstavaju i predaju ovlašćenim operaterima, dok Ministarstvo zaštite životne sredine vodi registre dozvola. Lokalnim samoupravama poverena je organizacija sakupljanja specifičnih tokova otpada, poput elektronskog otpada iz domaćinstava. U praksi, međutim, samo razvrstavanje pokazuje se kao najslabija karika.

“U većini gradova ne postoje stalna i lako dostupna mesta na kojima građani mogu bezbedno da odlože opasan otpad. Akcije sakupljanja organizuju se povremeno, često kao jednokratni projekti, bez dugoročne strategije. Posledica je da značajne količine elektronskog i drugog opasnog otpada završavaju na deponijama ili u prirodi, uz povećan rizik od zagađenja zemljišta i podzemnih voda”, navodi naša sagovornica.

U delatnosti sakupljanja opasnog otpada registrovano je 39 preduzeća, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. Ukupna dobit celog sektora u 2024. godini je iznosila 37.438.000 dinara, što je značajan pad u odnosu na 2023. godinu i sumu od 61 miliona dinara (61.089.000).

Najuspešnija preduzeća u delatnosti sakupljanja opasnog otpada u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
ENVIROSERV DOO BEOGRAD	136.647.000	22.012.000
ENERGY OIL GROUP DOO	24.115.000	20.371.000
OTPAD-PROMET DOO KOCELJEVA	172.381.000	9.643.000
SAKUPLJAČ DOO	21.544.000	2.472.000
E-RECIKLAŽA KAGE DOO KRAGUJEVAC	120.413.000	1.450.000
JOVAN KOMAD PR GPT-SERVIS	20.590.000	1.050.000
Valjavičar d.o.o.	16.250.000	1.027.000
E-RECIKLAŽA SU DOO SUBOTICA	70.797.000	520.000,00
CHEMICAL AND WASTE	1.466.000	151.000,00
E-Reciklaža Somb doo	74.845.000	88.000,00
SLAĐANA STANKOVIĆ PR EE OTPAD SLAĐA	1.880.000	27.000,00
RECINOVA DOO	671.000,00	24.000,00
ORTO POINT DOO ČAČAK	5.408.000	4.000,00
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Ulaganje u tehnologiju i obuku radnika pokazalo se kao najbolji put da se ostane u vrhu delatnosti sakupljanja opasnog otpada. Ova pravila primenila je firma Enviroserv iz Beograda, koja se prema dobiti našla na prvom mestu liste.

Iako je prema veličini razvrstano kao malo preduzeće sa 18 zaposlenih, Enviroserv posluje u plusu sa sličnim rezultatima iz godine u godinu, kada je reč o dobiti. Konkretno, u 2024. dobit je iznosila 22.012.000 dinara, dok je u 2023. rezultat bio 25.014.000 dinara.

Glavne aktivnosti ove firme koja posluje od 2009. godine usmerene su ka industrijskim čišćenjima, sakupljanju i transportu neopasnog i opasnog otpada.

Mikro preduzeće koje posluje od 2021. godine pod nazivom Energy oil group iz Beograda našlo se na drugom mestu liste najuspešnijih u delatnosti sakupljanja opasnog otpada.

Finansijski podaci sa liste bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je Energy oil group ostvarila dobit od 20.371.000 dinara u 2024. godini.

Treće mesto liste zauzima preduzeće koje ima najdužu tradiciju u bavljenju delatnosti sakupljanja opasnog otpada. Otpad-promet iz Koceljeva posluje od 1992. godine kao malo preduzeće sa 15 zaposlenih.

Rad na sakupljanju opasnog otpada doneo je ovoj firmi dobit od 9.643.000 dinara u 2024. godini.