Procene privrednog rasta Srbije od 1,3 do tri odsto

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WiiW) prognozira da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini iznositi 1,3 odsto, i za sada je najmanje optimistična institucija po tom pitanju. Sa druge strane, Narodna banka Srbije još nije menjala procenu da će BDP ove godine porasti između dva i tri odsto.

U ponedeljak je Republički zavod za statistiku objavio fleš procenu rasta BDP-a u drugom kvartalu i ona iznosi 1,7 odsto, što je za čitav procentni poen više nego u prvom kvartalu, kada je procenjeno da je privredni rast iznosio 0,7 odsto, a da je u odnosu na poslednje tromesečje 2022. zabeležen pad od 0,2 odsto.

To bi značilo da smo na polovini godine na 1,2 odsto rasta BDP-a ili gotovo na polovini rasta od 2,5 odsto, koliko je za 2023. projektovano republičkim budžetom i na koliko računa i Savet za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a, kojim predsedava premijerka Ana Brnabić.

Na poslednjoj sednici Saveta konstatovano je, inače, da su industrija, građevinarstvo, poljoprivreda i prerađivačka industrija, ključne oblasti za ostvarivanje privrednog rasta, ostvarile veliki napredak u drugom kvartalu ove godine.

Sa druge strane, početkom jula objavljen je izveštaj Bečkog instituta gde, u delu koji se odnosi na Srbiju, ekonomista WiiW Branimir Jovanović piše da je „inflacija počela da usporava, ali mnogo sporije nego drugde na Zapadnom Balkanu, zahvaljujući odlukama vlade da od početka godine poskupi struju i gas i ukine ograničenja cena određenih osnovnih prehrambenih artikala, koja su nametnuta prošle godine“.

Visoka inflacija je, kako su naveli, narušila realne prihode u prvom ovogodišnjem tromesečju. Smanjena je potrošnja, kako javna tako i privatna. Kao rezultat toga, BDP je povećan za samo 0,7 odsto u prvom kvartalu, što je manje od prethodnog očekivanja – stoji u izveštaju WiiW u kome je prognoza ovogodišnje inflacije za Srbiju revidirana za dva procentna poena naviše, na 12 odsto, dok je u isto vreme prognoza rasta BDP-a revidirana za 0,2 odsto naniže, na 1,3 odsto.

Iz Beča je, takođe, stigla i procena Erste grupe da će privredni rast Srbije ove godine iznositi 1,6 odsto, objavio je „Danas“. Na predstavljanju polugodišnjih rezultata poslovanja te grupacije objavljeno je da se očekuje da će u ovoj godini prosečan rast BDP-a našeg regiona biti jedan odsto, a evrozone 0,5 odsto.

Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) procenu rasta BDP Srbije drže na dva odsto, koliko za sada očekuju i autori okupljeni oko „Kvartalnog monitora“.

„Očekuje se da će rast BDP-a u 2023. godini usporiti na dva procenta, zbog sprovođenja strože monetarne i fiskalne politike, još uvek visoke inflacije, slabe spoljne tražnje i zaoštravanja globalnih finansijskih uslova. U srednjem roku, međutim, rast BDP-a bi trebalo da se vrati na oko četiri procenta“, stoji u poslednjem izveštaju MMF-a objavljenom početkom jula.

Najveći optimista među institucijama za sada je Narodna banka Srbije, koja nije menjala svoju projekciju privrednog rasta u ovoj godini od dva do tri odsto.

„Razlog su, pre svega, spoljnotrgovinska kretanja koja nadmašuju sva očekivanja i nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija. Struktura projektovanog rasta nešto je drugačija i povoljnija sa stanovišta obezbeđenja održivosti privrednog rasta. Sada očekujemo pozitivan doprinos neto izvoza, kao i pozitivan doprinos privatnih investicija, što u našoj februarskoj projekciji nije bio slučaj“, rekao je u maju viceguverner Željko Jović na predstavljanju redovnog Izveštaja o inflaciji.