Procenićemo mogućnost privatizacije rudnika Resavica: Šta je još Vlada obećala MMF-u?

Finansije energetskih državnih preduzeća poboljšale su se u okviru stand-by aranžmana, ali su i dalje pod stresom – ovo je samo jedan od zaključaka uključenih u izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) povodom zaključenja prethodnog i početka sprovođenja novog trogodišnjeg sporazuma sa Srbijom.

U okviru dokumenta koji je objavljen pošto je Bord direktora MMF-a odobrio novi PCI sporazum sa Srbijom eksplicitno se pominje procena mogućnosti privatizacije rudnika Resavica, dok se skreće pažnja na prilike u EPS-u, Elektrodistribuciji i Putevima Srbije.

„Osiguraćemo dovoljno sredstava u budžetu kako bi se transparentno podržala JP PEU Resavica kroz subvencije i sprečila dalja akumulacija dugovanja prema EPS-u. Procenićemo mogućnost privatizacije JP PEU Resavica, a ako to bude neizvodljivo uklonićemo ga iz upravljanja prema Zakonu o privatizaciji i prebaciti pod upravljanje prema novom Zakonu o privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije„, stoji u Pismu o namerama Vlade Srbije koje je deo dokumentacije MMF-a o zaključenju prethodnog aranžmana i odobravanju novog trogodišnjeg PCI sporazuma.

Resavica je, inače, u postupku restrukturiranja gotovo dve decenije, odnosno od 2006. godine, mada se spekulisalo o privatizaciji sredinom 2013. godine, kada je tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio raspisivanje tendera.

Na portalu Ministarstva privrede, u delu o privatizaciji navedeno je da „nije moguće objavljivanje javnog poziva“ za JP PEU Resavica i da dalje aktivnosti zavise od Vlade Srbije koja poseduje 67,14 odsto kapitala te kompanije. Drugi suvlasnik Resavice je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje sa udelom od 32,86 odsto.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović navela je u februaru ove godine, tokom razgovora o novoj sistematizaciji i eventualnom povećanju plata rudarima u Resavici, da je „prioritet države da Resavica posluje održivo, da je neophodna modernizacija proizvodnje, povećanje produktivnosti i bezbednosti rada“.

EPS i EDS na tapetu MMF-a

„Profitabilnost proizvođača električne energije – Elektroprivrede Srbije (EPS), pogoršala se 2024. godine zbog skupog uvoza struje tokom suše, u isto vreme kada su u toku bila planirana održavanja objekata i kada je došlo do neuobičajeno visoke potražnje za strujom tokom leta. Sa druge strane, finansijska pozicija distributivnog preduzeća Elektrodistribucija Srbije (EDS) je slaba, jer nije bilo povećanja naknada za mrežu od 2021. godine, dok su potrebe za investicijama visoke“, stoji u preseku stanja koje su uradili stručnjaci MMF-a.

Na drugom mestu u analizi navedeno je da finansijska situacija u EDS zahteva hitnu pažnju, o čemu je Biznis.rs već detaljno pisao.

Ističe se, međutim, da se ne očekuje da će država morati da obezbedi dodatnu likvidnost za energetske kompanije, što je u takozvanom Pismu o namerama, koje je deo ovog dokumenta, potvrdila i Vlada Srbije.

„Likvidnost državnih preduzeća u energetskom sektoru se poboljšala i ne očekuje se da će ona tražiti tu vrstu podrške u 2025. ili ubuduće. U slučaju da je ipak zatraže, ona će biti pružena na transparentan način kroz republički budžet, a mi ćemo u skladu sa tim ponovo proceniti naše politike u vezi sa državnim preduzećima i energetskim sektorom“, navela je Vlada Srbije.

Naglasili su i da nameravaju da se pridržavaju stroge zabrane izdavanja državnih garancija.

„Tokom 2024. godine izdali smo, kako je planirano, državnu garanciju za likvidnosni kredit za EPS iz Cassa Depositi e Prestiti u iznosu od 100 miliona evra, od kojih je trenutno isplaćeno 70 miliona evra. Izdaćemo garanciju koja neće prelaziti 1,9 milijardi evra za izgradnju solarnih elektrana za EPS. Nećemo izdavati nove državne garancije za podršku likvidnosti državnih preduzeća ili državne garancije za bilo koju kompaniju iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju. Vlada će takođe uzdržati od postupaka koji bi mogli biti tumačeni kao implicitne državne garancije. Nastavićemo sa izdavanjem garancija za projektne kredite koje obezbeđuju multilateralne finansijske organizacije kao podršku našoj investicionoj i reformskoj agendi“, istakla je Vlada u pismu o namerama.

MMF tim povodom konstatuje da će vladine garancije za EPS u iznosu od oko 1,9 milijardi evra za izgradnju solarnih elektrana i baterijskog skladišta uticati na sporije smanjenje javnog duga i duga sa garancijama, sa blizu 48 procenata BDP-a u 2023. godini na ispod 46 procenata u 2029. godini, što je blago iznad nivoa od 45 procenata, koliko je propisano fiskalnim pravilima.

Stručnjaci MMF-a takođe ukazuju da je pojava ad-hoc troškova bila „česta karakteristika“ izvršenja budžeta u poslednjim godinama.

„Članovi misije pozvali su vlasti da pažljivo procene potrebe za potrošnjom, gde se čini da su nastali strukturni pritisci, uključujući Puteve Srbije i Fond za zdravstvo, gde je potrošnja rasla za oko jedan procenat BDP-a godišnje od 2020. godine“, navedeno je u dokumentu koji je objavio MMF po završetku decembarskog zasedanja Borda direktora.

Nastavak sprovođenja zakona o preduzećima u vlasništvu države

U septembru je, inače, počelo sprovođenje zakona o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu, a MMF ističe da je izrađen i nacrt podzakonskog akta o troškovima javnih usluga.

Vlada to potvrđuje u Pismu o namerama i precizira da je nacrt prosleđen relevantnim ministarstvima i zainteresovanim stranama krajem septembra.

„Planiramo da usvojimo podzakonski akt o troškovima javnih usluga do marta 2025. godine, a potom da sprovedemo pripremne mere. Potpuna implementacija podzakonskog akta o javnim uslugama počeće u januaru 2028. godine„, obećala je Vlada Srbije.

Navodi i da će nastaviti sa reformom državnih finansijskih institucija i da će osigurati njihovu snažnu kontrolu.

„Nastavićemo sa implementacijom strategije za Banku Poštansku Štedionicu (BPS) i praćenjem rizika vezanih za kreditiranje srednjih preduzeća, preduzeća u državnom vlasništvu i lokalnih samouprava“, istakli su iz Vlade.

Dodali su i da će u narednom periodu i Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) nastaviti sa implementacijom odluka nadzornih odbora koje priznaju gubitke na njihovim kreditnim portfeljima i vladine odluke o ograničavanju izloženosti ovih institucija preduzećima u državnom vlasništvu, jačanju okvira za upravljanje rizicima, sprečavanju daljeg pogoršanja kvaliteta imovine i rešavanju problematične imovine.

Situacija u kompanijama iz portfelja bivše Agencije za privatizaciju rešavaće se u skladu sa Zakonom o privatizaciji, poručila je Vlada.

„Posvećeni smo tome da ne pokrećemo poslovanje Metanolsko-sirćetnog kompleksa (MSK), jer je ovo preduzeće stalno imalo problema sa postizanjem profitabilnosti i nije bilo u mogućnosti da pokrije svoje operativne troškove, pretežno račune za gas“, istakli su iz Vlade u Pismu o namerama u okviru konačne revizije aranžmana i odobravanja novog PCI sporazuma sa MMF.