Produženje roka ne rešava ključni problem: Kada će bespravni objekti zaista biti upisani?

Rok za podnošenje prijava za evidentiranje i upis bespravnih objekata produžen je do nedelje, 8. februara u ponoć. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević ranije je najavila da će svi koji iz „opravdanih razloga“ nisu uspeli da se prijave u predviđenom roku, to moći da učine do 24. oktobra, uz dostavljanje odgovarajućih dokaza.

Opravdanim razlozima za prijavu po isteku roka, prema izjavama resorne ministarke smatra se bolest, povreda, smrt ili bolest člana uže porodice, viša sila, neki tehnički problem poput pada sistema i drugi razlozi za koje stranka nije kriva.

Kako za Biznis.rs objašnjava advokat agencije City Expert Aleksandra Andrejić, Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima propisano je da rok za podnošenje prijava traje 60 dana. Izuzetno, lica koja iz objektivnih razloga nisu podnela prijavu u tom roku, mogu to učiniti u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu, ali samo ukoliko dostave dokaze koji nesumnjivo potvrđuju opravdanost kašnjenja.

„Šta će se tačno smatrati opravdanim razlogom, ostaje da vidimo. To bi, na primer, moglo biti čekanje okončanja ostavinskog postupka kako bi naslednici mogli da podnesu prijavu, ili sprečenost usled bolesti. Međutim, pitanje je da li se kao opravdan razlog može prihvatiti putovanje, kako je u jednom trenutku navela ministarka“, kaže Andrejić.

Ni polovina nelegalnih objekata nije prijavljena

Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda do 4. februara pristiglo je više od dva miliona prijava (2.026.310) za upis bespravno igrađenih objekata. Naša sagovornica ističe da u Srbiji postoji oko 4,8 miliona nelegalnih objekata i da navedeni broj prijava i nije tako veliki.

“Mnogo spornije je to što ovaj Zakon nije propisao rok u kojem je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije dužna da izda potvrdu na osnovu koje se vrši upis u katastar, niti propisuje rok u kojem je RGZ dužan da izvrši upis na osnovu potvrde”, navodi Andrejić i dodaje da to unosi potencijalni haos u pravnu sigurnost, jer građani ne znaju kada mogu očekivati da njihov upis bude završen.

“Kada uzmemo u obzir da pred RGZ-om postupci upisa prava svojine u praksi traju po nekoliko meseci, ne znam kada je realno očekivati da se reši ovoliki broj prijava. Naročito imajući u vidu da se prijave odnose na objekte koji imaju određene pravne ili tehničke nedostatke, zbog čega verovatno do sada nisu bili upisani u katastar nepokretnosti. Mnogo je podnetih prijava bez ikakve dokumentacije jer je to zakon dozvolio, te ćemo videti šta će uslediti kada Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije uzme konkretan predmet u rad, sa kojim poteškoćama ćemo se tada sresti”, ukazuje Andrejić.

U slučaju da Agencija prilikom pregleda prijave utvrdi da postoje tehnički nedostaci, odnosno neslaganje sa podacima iz raspoloživih baza podataka, obaveštava podnosioca prijave da otkloni uočene nedostatke u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja. U slučaju da podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u roku, Agencija o uslovima za upis prava svojine na objektu odlučuje na osnovu dostupnih podataka.

Andrejić smatra da ne postoje ljudski resursi koji će moći da reše ovolike prijave u primerenom roku, a da se to ne prolongira na dugi niz godina.

“Kojim redosledom će Agencija rešavati prijave je nepoznato. Na objektima za koje nije podneta prijava upisuje se pravo svojine u korist Republike Srbije, odnosno vlasnika katastarske parcele na kojoj se objekat nalazi. Da li će se ovo zaista desiti ostaje da vidimo. RGZ ni do sada nije sprovodio upise koje je trebalo da izvrši po službenoj dužnosti – upis zabeležbe zabrane otuđenja nelegalnih objekata, konverzija prava korišćenja u pravo svojine…”, podvlači ona.

Kako kaže, poznavajući stanje u državi, očekivano je da će građani nastaviti da grade objekte bez dozvole, i da će vlast kroz izvestan broj godina doneti novi zakon o legalizaciji.

Kakav status će imati ove nekretnine u prometu?

Andrejić ističe da je zanimljivo da do sada samo javni beležnici u Beogradu nisu overavali ugovore o prometu nelegalnih nepokretnosti, dok se u ostatku Republike Srbije promet takvih nepokretnosti obavljao.

“Nakon što RGZ izvrši upis ovih nepokretnosti, na tržištu prodaje u Beogradu će se sigurno povećati broj nepokretnosti, ali ne očekujem da će ovo u velikoj meri uticati na cenu kvadrata. Da li će banke odobravati stambene kredite za kupovinu nepokretnosti koje budu upisane po ovom zakonu, ostaje da vidimo”, navodi advokat agencije City Expert.

Ona smatra da ovaj Zakon, koji je usvojen u rekordnom roku, ostavlja prostora za mnoge sumnje i nerazjašnjena pitanja.

“Državni zvaničnici nas putem medija ubeđuju kako će sve biti vrlo jednostavno i brzo, građani se tome raduju, međutim kako će sve funkcionisati i dalje ne znamo. Zaključak je da je postupak evidentiranja i upisa nedorečen, bez jasnih rokova, tehnički i pravno problematičan, potencijalno selektivan, delom prenet na subjekte koji nemaju pravna ovlašćenja (pošte) i donosi duboke sistemske rizike po urbanistički i imovinsko-pravni sistem”, zaključuje Andrejić.