Prognoze poljoprivrednika za 2023. godinu pesimistične

Poljoprivrednici južnog Banata okarakterisali su minulu godinu kao izuzetno tešku, a predviđanja za ovu su im još pesimističnija, zbog čega, kako kažu, očekuju još izdašniju podršku države.

Jedan od njih, predsednik udruženja ratara iz Dolova Marko Bojtar deli osećanje mnogih poljoprivrednika koji sa zebnjom ulaze u 2023. godinu, prenosi RTV.

„Prvi razlog je to što su trenutne temperature, između 15 i 20 stepeni, samo naznaka onoga šta nas čeka u avgustu, uključujući i veliki deficit vlage jer smo stigli do Nove godine bez snega, što automatski znači da će biti manje vlage na proleće“, kazao je Bojtar.

Podseća i da su već dve prethodne godine poljoprivrednici trpeli sušu, a minulu sezonu kategoriše maltene kao katastrofu. Bojtar kaže da je u tom periodu manjak prinosa, uz veoma skupe inpute, iscrpeo finansijsku moć poljoprivrednika. Bojtar stoga očekuje od države da se ozbiljno uključi u rešenje trenutnih problema u agraru.

“S tim u vezi, pozdravljamo uredbu vlade, koja je objavljena u Službenom glasniku 16. decembra, da kao ranije uvede regres za seme, đubrivo i gorivo”, kaže poljoprivrednik Dolovac.

On se nada i da subvencije neće biti male kao proteklih godina, navodeći da 4.000 dinara po hektaru nije od velike koristi poljoprivrednicima, te da bi trebalo da iznosi minimum 200 evra.

S druge strane, podseća i na to da je Ministarstvo poljoprivrede najavilo elektronsko podnošenje zahteva za subvenecije, a isplaćivanje ostavilo za drugi kvartal kako bi se “poljoprivrednici obučili u vezi sa elektronskim podnošenjem zahteva”.

On, takođe, napominje da izvore sredstava za poljoprivrednike treba tražiti i u tome da se, recimo, ne dotiraju uljari ili proizvođači šećerne repe, jer se to ponovo omogućava monopolistima da ne plaćaju punu otkupnu cenu. Dolovački ratar ističe da kao zemlja možemo da proizvedemo hrane dovoljno da budemo sila.

Marin Rakić, voćar iz Omoljice, koji uzgaja jabuke na tri hektara, takođe očekuje da će naredna godina biti teška i neizvesna, naročito kada je reč o voćarstvu, prvenstveno zbog umanjenog i otežanog izvoza u Rusiju.

On ističe i to da je protekla godina bila teška i zbog jake suše, što je rezultiralo lošijim kvalitetom jabuke.

“Zbog neizvesne situacije oko energenata, to jest struje za rashlađivanje jabuke, bilo je teško sačuvati je a samim tim je morala ranije da bude prodata i to po nižoj otkupnoj ceni, ali će u rafovima definitvno poskupeti, jer je ostalo veoma malo kvalitetne robe”, napominje omoljički voćar za Tanjug, a prenosi RTV.

Kada su vremenski uslovi u pitanju, on kaže da je sve neizvesno s obzirom na to da u 10 godina ne pamti dve iste i ističe da ove trenutne temperature zabrinjavaju, budući da bi u tom slučaju voće moglo da krene ranije i bude podložno izmrzavanju.

Proizvođač meda Pera Šic iz Starčeva ističe da je za njega ova sezona bila jedna od solidnijih u poslednjih deset godina.

“Sve je krenulo sa neuobičajeno dobrim prinosima na bagremovoj paši, pa su pčele imale hrane za dalji razvoj, a nezapamćeno dobro bilo je na Fruškoj gori što se tiče lipe sa 25 kilograma po košnici”, kaže on i dodaje da je medober ispao dobro uprkos tome što su sledeće paše, poput suncokretove, zbog suše bile nešto ispod proseka.

Međutim, Šic ističe da je izvozni plasman meda očajno loš pre svega zbog toga što su Ukrajinci, kao veliki proizvođači, odmah na početku rata izašli sa svim količinama meda, koji su davali i za svega 1,5 evra po kilogramu.

“To nam je ubilo izvozno tržište, na koje mi, članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije sa certifikatima o kvalitetu meda, plasiramo proizvode preko pogona u Rači”, navodi pčelar.

Kaže da je preko pomenutog pogona recimo prošle godine ostvarena velika cena od sedam evra za kilogram bagremovog meda.

„Sve je otišlo i odmah isplaćeno, pa još i doplaćeno, a sada se još uvek ne zna ništa, iako je kraj godine, a obećavano je ne više od 6,5 evra“, naveo je on.

On napominje i da su subvencije legle na račun tek nedavno, umesto u maju, kada je to najpotrebnije pre svega zbog prihrane pčela.

“Država nam je dala tih 800 dinara po košnici, što je premalo za ono što pčela uradi, jer po meni nije normalno da se po jednoj kozi dobije 8.000 dinara, a po jednoj košnici deset puta manje, koja oplodi toliko bilja i značajno doprinosi boljim prinosima brojnih kultura”, ističe starčevački proizvođač.