Proizvođači pšenice u gubicima – da li bi fjučers tržište spasilo domaće poljoprivrednike?

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović nedavno je ocenio da je sigurnost u pogledu cena poljoprivrednih proizvoda od velikog, ako ne i presudnog, značaja za srpski agrar.

„Svaki poljoprivrednik koji bude želeo može preko Produktne berze osigurati cene za svoje proizvode kroz fjučers tržište. Ovo je jako važno jer omogućava poljoprivrednicima da preduprede bilo kakvu nepredvidivost i osiguraju siguran prihod za svoje proizvode“, rekao je ministar najavljujući pokretanje sistemske, kontinuirane edukacione kampanje vezane za načine osiguranja cene žitarica i uljarica na postojećim terminskim tržištima.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da za ovakav korak nisu zreli ni poljoprivrednici ni država.

“Pre svega, mora da se sredi stanje u poljoprivredi. Naši proizvođači nisu spremni da se bave procenama. Takođe, postavlja se pitanje – kako možemo da obećavamo nešto što nemamo? Mi svega imamo malo. Na primer, junetinu proizvodimo u količinama od 76.000 tona. Šta će to zemljama kao što su Kina, Egipat ili Rusija? Srbija nema likvidnost niti veličinu tržišta da bi se uspostavilo fjučers tržište”, ističe Gulan u razgovoru za Biznis.rs.

Promene cena žitarica na svetskom tržištu reflektuju se i na Srbiju, a oscilacije se mogu očekivati i u narednom periodu usled klimatskih promena koje imaju uticaj na obim proizvodnje.

Na osnovu stanja useva, u Srbiji se na površini od oko 625.000 hektara očekuje proizvodnja pšenice od 2.901.000 tona, što je za 15,9 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj 2023. godini, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Treba istaći da je godišnje za ishranu, robne rezerve i semensku proizvodnju potrebno najviše oko 1,6 miliona tona pšenice. Dakle, u ovoj proizvodnji, i pored toga što je na 625.000 hektara bilo čak 60 odsto površina zasejano nekvalitetnim semenom „tavanka“, u Srbiji će biti obezbeđeno dovoljno pšenice za ishranu stanovnika.

“Može da se dogoditi da nema dovoljno tvrdih sorti za poboljšanje kvaliteta, kao što je bilo i proteklih godina, ali te količine od oko 30.000 tona se uvezu. To se događalo, kada nije bilo takvih sorti pšenice na poljima Srbije, pa smo iz susedne Mađarske uvozili poboljšivače”, objašnjava agroanalitičar Branislav Gulan.

On dalje ističe da je za domaće potrebe dovoljno proizvesti pšenicu i na površini od 300.000 hektara.

“Ako se na tim površinama seje naše seme i na njima dobija prosečan prinos od oko 5,5 tona po hektaru može se obezbediti dovoljno hlebnog žita za potrebe Srbije. Jer, pala je i potrošnja hleba, pa narod sad troši manje nego što je to bilo proteklih godina. Prema podacima RZS, u Srbiji se sad troši oko 48 kilograma hleba godišnje i još po 11 kilograma peciva prosečno po stanovniku. Dakle, ukupne potrebe za potrošnju u proseku su oko 59 kilograma kilograma godišnje, a te količine pšenice mogu se obezbediti na površinama od 300.000 hektara. Sve ostalo što se seje može da bude za izvoz, naravno ako ima kupaca, a sada ih je teško pronaći. Zato u Srbiji na zalihama ima još oko milion tona stare pšenice”, ocenjuje Gulan.

Proteklih godina proizvođači pšenice uglavnom seju i proizvode gubitke. Uzrok su visoki troškovi proizvodnje u odnosu na tržišnu cenu.

“Najbolji dokaz proizvodnje pšenice za gubitke su podaci njene tržišne cene koji su, prema podacima novosadske Produktne berze, na dan 5. jula 2024. godine na osnovu ponude pšenice u cenovnom rasponu iznosili od 20,00 do 20,60 dinara po kilogramu, bez PDV-a, u zavisnosti od parametara kvaliteta. Istovremeno su kupci bili suzdržani i na cenovnom nivou od 20,00 do 20,30 dinara. Zbog razlike u ceni ponude i tražnje – nije bilo trgovine”, naglašava naš sagovornik.

Bitno je istaći da je, prema analizi Petra Radića, saradnika u Zadružnom Savezu Srbije, proizvodnja pšenice po hektaru u Vojvodini 2024. godine koštala oko 169.000 dinara po jednom hektaru ili nešto više od 29 dinara po kilogramu, što znači da su svi proizvođači sejali sa gubicima.

“Utehu imaju samo oni koji su pšenicu sejali zbog plodoreda, jer je to od njih zahtevalo iskustvo i nauka. Takođe, očekuje se i kod proizvodnje malina smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 4,7 odsto, a kod višanja za 5,5 odsto”, kaže Branislav Gulan.

U poređenju sa prethodnom godinom, u prolećnoj setvi 2024. godine zasejano je više kukuruza (za 4,1 odsto), šećerne repe (za 12,4 odsto), suncokreta (za 3,4 odsto) i soje (za 3,8 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), proizvodnja pšenice je veća za 2,4 odsto, dok je kod zasejanih površina više šećerne repe (za 3,3 odsto), soje (za 5,9 odsto) i suncokreta (za 15,9 odsto), a manje kukuruza za 2,3 odsto.