Proizvodnjom ambalaže od plastike u Srbiji se najviše bave mikro preduzeća
Firme u fokusuIzdvajamoPoslovanjeSrbija
19.12.2022 08:01 Autor: Julijana Vincan 5
Proizvodnjom ambalaže od plastike u Srbiji se bavi 387 mikro preduzeća, 73 male firme i 16 srednjih kompanija, a obim poslovanja privrednih subjekata u okviru ove delatnosti popravlja se u poslednje tri godine.
Tako finansijski izveštaji iz 2019. godine govore da su ukupni prihodi u ovom sektoru bili 37,3 milijarde dinara (37.304.557.000), da bi u 2020. godini firme prihodovale nešto više od 38 milijardi, a u prošloj godini skoro 46 milijardi dinara (45.803.287.000), pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.
Uprkos rastu godišnjih prihoda, izazovi koji su poslednjih nekoliko godina prisutni na domaćem, ali i globalnom tržištu, ostavljaju posledice i na poslovanje „plastičara“ u Srbiji. Tako Marko Savić iz kompanije Maropack iz Ledinaca ističe da turbulencije negativno utiču na saradnju sa postojećim kupcima, kao i na pronalaženje novih partnera. Najveći problem je neizvesnost.
„Tu se, pre svega, radi o nemogućnosti održavanja nivoa cena na koji su kupci navikli. Na primer, prethodne godine smo bili primorani da svakih 15 dana menjamo cene naših proizvoda, zbog poskupljenja repromaterijala na tržištu. To se kupcima ne dopada i imaju osećaj da su prevareni, pa traže alternative. Međutim, kada shvate da je kod svih dobavljača ista situacija vraćaju se, ali sa poljuljanim poverenjem“, objašnjava Savić u razgovoru za Biznis.rs.
Iz finansijskog ugla, rast cena je doveo do toga da je potrebno mnogo više sredstava da se „okrene krug“ – od nabavke, preko realizacije do naplate.
„Ako znamo da je za 20 tona polipropilena krajem 2020. godine trebalo manje od 28.000 evra, a početkom 2022. godine blizu 60.000 evra, govorimo o totalno poremećenim tržišnim uslovima koji nisu samo uslovljeni koronom, ratom ili inflacijom, već čistim spekulacijama na tržištu i strahom kupaca da sutra neće moći da se nabavi materijal već mora odmah danas. U proizvodnom smislu, korona nam je otvorila nova tržišta i okrenula nas ka prehrambenoj industriji, u kojoj je potražnja za ambalažom bila dvostruko veća“, istakao je naš sagovornik.
Marko Savić ocenjuje da ambalažna industrija zauzima bitno mesto u bruto društvenom proizvodu Srbije i smatra da naša zemlja ozbiljno napreduje u ovoj branši u poslednjih nekoliko godina.
I direktorka fabrike fleksibilne ambalaže Bel Plast iz Užica Sanja Marković saglasna je da tržište nikada nije bilo turbulentnije.
„Kao jedan od najvećih proizvođača primarne i sekundarne ambalaže za hranu, ambalaže za građevinsku industriju, kao i za industriju peleta u Srbiji, itekako smo morali da se prilagodimo uslovima na tržištu i potrebama naših kupaca. Za vreme pandemije smo ulagali ogromne napore da sprečimo širenje virusa i očuvamo zdravlje zaposlenih. Rat u Ukrajini nam je doneo nove izazove. Lanci snabdevanja sirovina su iznenada promenili svoj tok, iako primarno ne sarađujemo ni sa jednom od učesnica ratnog sukoba. Naši kupci su postali dosta oprezniji i pažljiviji“, ocenila je naša sagovornica.
| Najuspešnije firme u proizvodnji ambalaže od plastike u Srbiji u 2021. godini | |||
|---|---|---|---|
| Naziv firme | Grad | Neto dobit (u dinarima) | Ukupan prihod (u dinarima) |
| FMB DOO MALA VRANJSKA | Mala Vranjska | 242.154.000 | 1.315.747.000 |
| IZOTERM-PLAMA DOO INĐIJA | Inđija | 203.511.000 | 732.290.000 |
| PREDUZEĆE DIVI DOO | Šljivovica | 180.305.000 | 2.279.345.000 |
| MOTO-PLAST DOO NOVA PAZOVA | Nova Pazova | 177.551.000 | 3.041.803.000 |
| PREDUZEĆE FOKA DOO GORNJI MILANOVAC | Gornji Milanovac | 153.850.000 | 2.319.847.000 |
| FOX-PAC Doo | Šabac | 103.748.000 | 532.121.000 |
| POLLINO PLAST DOO ŠIMANOVCI | Šimanovci | 90.119.000 | 624.303.000 |
| DOO UNIONPROMET VRBAS | Vrbas | 89.800.000 | 724.945.000 |
| GEROVIT DOO | Banja | 88.637.000 | 1.377.684.000 |
| ALPLA DOO BEOGRAD | Mladenovac (Varoš) | 80.091.000 | 2.860.807.000 |
| KELVIN FLEX | Titel | 72.834.000 | 702.238.000 |
| M&M FRUITS DOO BEOGRAD | Beograd (Čukarica) | 71.790.000 | 761.633.000 |
| DOO POLINS ODŽACI | Odžaci | 71.622.000 | 344.182.000 |
| BEL-PLAST DOO BELA ZEMLJA | Užice | 69.812.000 | 863.184.000 |
| MAROPACK DOO LEDINCI | Ledinci | 67.814.000 | 402.966.000 |
| PANEX-CO DOO | Novi Sad | 59.523.000 | 550.235.000 |
| NIKSAN D.O.O. NOVA PAZOVA | Nova Pazova | 52.048.000 | 519.104.000 |
| Resilux Adriatic d.o.o. | Beograd (Stari Grad) | 51.118.000 | 1.339.755.000 |
| OSMOR CO DOO HAJDUKOVO | Hajdukovo | 47.987.000 | 253.726.000 |
| ZLATARPLAST AD BISTRICA NOVA VAROŠ | Nova Varoš | 47.476.000 | 1.168.676.000 |
 *svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima | |||
Najbolje rezultate poslovanja u 2021. godini imala je firma FMB iz naselja Mala Vranjska (Opština Šabac), sa dobiti od 242,1 milion dinara. U njoj je lane bila zaposlena 81 osoba, a prosečna bruto plata bila je 92.396 dinara, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall.
Kao i celokupna delatnost proizvođača ambalaže od plastike, i ova kompanija beleži sve bolje rezultate poslovanja iz godine u godinu, tako da je 2019. njena dobit iznosila 163,526 miliona dinara, a 2020. godine 216,547 miliona dinara.
Na drugom mestu liste nalazi se kompanija Izoterm-Plama iz Inđije koja je prošle godine ostvarila dobit od 203,5 miliona dinara, a na trećem je preduzeće Divi iz Šljivovice sa 180 miliona dinara dobiti u 2021. godini.
Kada je reč o prihodima, najbolji rezultat u prošloj godini zabeležio je Moto-Plast iz Nove Pazove sa više od tri milijarde dinara prihoda.
Uprkos trendu smanjenja plastike, ambalažna industrija raste
U Srbiji postoji trend, baš kao i u Evropskoj uniji, da se smanji korišćenje plastike, što se usklađuje kroz zakonodavstvo. Ipak, naš sagovornik napominje da je plastika neophodna.
„Zamislite samo koliko bi bačene hrane bilo u svetu da nema plastike. Takođe, zamislite da svu plastiku zamenimo za celulozu – imamo li dovoljno šuma za tako nešto? Celuloza može da se koristi za pakovanje voća, povrća, konditorskih proizvoda, ali postoje brojne negativnosti kao što su njena neotpornost na vlagu, visoka cena, nedostupnost na tržištu, nedostatak ostalih barijernih svojstava koji obezbeđuju produženu svežinu proizvoda…“, navodi Marko Savić iz Maropacka.
Prema njegovim rečima, u EU se konstantno priča o smanjenju plastike, a ambalažna industrija raste iz godine u godinu.
„Krajnji potrošači u Zapadnoj Evropi svesni su značaja ovih tema, pa će na primer Austrijanac u marketu rado kupiti jagodu upakovanu u kartonsku kadicu i obloženu celulozom, iako je ta jagoda dva evra skuplja od one upakovane u polipropilen. Takođe, kompanije koje pakuju hranu u Nemačkoj će rado razmotriti da iz mešovitog duplex spoja PET + LDPE (polietilen niske gustine) pređu u čist LDPE ili čist PET, kako bi olakšali selekciju otpada u procesu reciklaže. Mi smo, pre svega mentalitetom, malo udaljeni od ovakvog koncepta razmišljanja, ali nismo suviše daleko – postoje inicijative, priča se o tome, postoje i kompanije koji recikliraju otpad i zasnivaju svoj biznis upravo na tome“, ocenio je Savić.
Pročitajte još:
Sanja Marković iz Bel Plasta smatra da zakonska regulativa u Srbiji mora u narednom periodu da doživi značajne promene, počev od načina zbrinjavanja i odlaganja otpada, do kontrole proizvođača i operatera.
„Nije suština smanjiti upotebu plastike, već naći model za upravljanje i očuvanje zdrave životne sredine. Nije lako zameniti pakovanje pojednih životnih proizvoda, pa i proizvoda opšte upotrebe, i proizvođače staviti u nezavidan položaj, već je suština svima u lancu omogućiti jasne procedure koje će se poštovati“, zaključila je naša sagovornica.
Veliki potencijal za rast
Fabrika fleksibilne ambalaže Bel Plast iz Užica prisutna je na tržištu 32 godine, a njena specijalnost su pakovanja namenjena proizvođačima prehrambenih proizvoda, bilo da je reč o pakovanjima za primarnu ili sekundarnu ambalažu.
„Naša vizija u narednim godinama okrenuta je ka unapređenju rešenja i primeni savremenih materijala koji se brže i lakše recikliraju, kao i pomoći našim kupcima da za svoj proizvod odaberu najbolji, a u isto vreme najpouzdaniji način pakovanja krajnjeg proizvoda“, istakla je naša sagovornica.
Maropack iz Ledinaca je mala firma koja posluje od 2014. godine, ali sa prilično velikim potencijalom za rast, kako kaže Marko Savić, pre svega zbog načina razmišljanja i specifičnosti njihovih proizvoda. Izvozno su orijentisani, tako da većina njihovih proizvoda nađe krajnje kupce u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Hrvatskoj. Osnovna delatnost im je proizvodnja polipropilenskih kesa za neprehrambenu industriju, a osim toga bave se najrazličitijim tipovima perforiranih folija za pakovanje prehrambenih proizvoda, prvenstveno u industriji voća i povrća i pekarskoj industriji.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
VOJKAN
19.12.2022 #1 AuthorZato su i ovolika zagađenja u Srbiji
TATJANA
20.12.2022 #2 AuthorNe stabilnost tržišta suočava proizvodnjace sa mnogim problemima i eventualni gubitaka kupaca
BOJANA
20.12.2022 #3 AuthorPlastika je sve manje popularna kao ambalaža.
Jovana24
20.12.2022 #4 AuthorUvek razlog za poskupljenje
maric
23.12.2022 #5 AuthorVažno je smanjiti upotrebu plastike na minimum ali takodje bitno da se razvije reciklaza iste u našoj zemlji pa je sve reseno. Za dosta stvari je korisna i neophodna plastika, samo da rukuje mi sa njoj kako treba.