Projekcije rasta Srbije klize naniže, a inflacije naviše

Ekonomska aktivnost u Srbiji je vidno usporena, usled prepolovljenog priliva stranih direktnih investicija (SDI) u atmosferi globalne političke neizvesnosti. Tržište rada pokazuje rane znake gubitka zamaha, sa blagim porastom nezaposlenosti. Inflacija se ponovo rasplamsala, dostižući blizu pet procenata.

Domaća politička kriza se nastavlja: iako je predsednik uspeo da kupi vreme i izbegne raspisivanje prevremenih izbora, jasnije je nego ikad da mu ističe vreme. Sve u svemu, čini se da je Srbija u režimu čekanja, a kako se kaže – strpljenje se isplati, ocenjuje ekonomista Branimir Jovanović u jesenjoj prognozi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

„Ekonomija je očigledno usporila. BDP je porastao za 2,1 odsto u drugom kvartalu 2025. godine, što je blizu 1,9 odsto iz prvog kvartala i jasno sporije od 3,9 procenata zabeleženih godinu dana ranije. Glavni pokretač usporavanja bile su investicije – bruto ulaganja u osnovna sredstva smanjila su se za četiri odsto na godišnjem nivou u drugom kvartalu. To je posledica oštrog pada priliva stranih direktnih investicija (SDI), koji je od početka godine bio samo oko polovine prošlogodišnjeg nivoa. Iako je to delimično povezano sa domaćom političkom krizom i tekućim studentskim protestima, glavni razlog je globalna neizvesnost stvorena američkim carinama i ‘Trampovom ekonomijom’ (Trumponomics)“, navodi Jovanović u svojoj analizi.

On smatra da je zanimljivo to što je zemlja sa najvećim padom SDI u Srbiji u prvom kvartalu bila Kina: priliv stranih direktnih investicija sa dalekog istoka iznosio je samo 59 miliona evra, jer su kineske kompanije obustavile strane investicije usled najave novih američkih carina i očekivanog trgovinskog rata.

„Biće zanimljivo videti kako će se stvari razvijati do kraja godine. Iako se priča o trgovinskom ratu za sada stišala, snažan oporavak SDI čini se malo verovatnim, jer neizvesnost ostaje visoka zbog nepredvidivog ponašanja američkog predsednika“, zaključuje ekonomista Bečkog instituta.

Ostali segmenti ekonomije su imali razumno dobre rezultate. Javne investicije su bile više nego solidne, rastući za oko 23 odsto u nominalnom iznosu u drugom kvartalu, vođene tekućim ulaganjima u infrastrukturu i EXPO projekte. Potrošnja domaćinstava porasla je za tri odsto u realnom iznosu u drugom kvartalu, podržana kontinuiranim realnim rastom zarada. Industrijska proizvodnja je takođe ostala solidna, porastavši za oko tri procenta u realnom iznosu u drugom kvartalu.

Posebno ohrabruje snažan učinak automobilskog sektora: proizvodnja u toj industriji značajno je porasla u prvoj polovini godine, za oko 23 odsto.

„Izvoz je takođe bio relativno dobar. Izvoz robe porastao je za oko devet odsto u prvih osam meseci (u nominalnom iznosu), pri čemu je izvoz u SAD, EU i Nemačku rastao sličnom stopom, blizu dvocifrene. Stoga, čini se da veće američke carine i neizvesnost oko njih nisu značajno uticali na srpski izvoz – barem za sada. Treba, međutim, napomenuti da je 35 odsto „recipročna“ carina na Srbiju stupila na snagu tek u avgustu. Ipak, ne očekujemo nikakve veće efekte, jer SAD čine manje od dva odsto ukupnog srpskog izvoza“, ističe Branimir Jovanović.

Tržište rada pokazuje neke rane znakove gubitka zamaha, uprkos generalno pozitivnom dugoročnom trendu. Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2025. iznosila je 8,5 odsto, čime je Srbija drugu godinu zaredom ostala u jednocifrenom opsegu, iako je to nešto više od 8,2 odsto zabeleženih u drugom kvartalu 2024. Pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu odražavalo je i nižu zaposlenost i višu nezaposlenost.

Broj zaposlenih u drugom kvartalu 2025. bio je za oko 14.000 manji nego u istom periodu godinu dana ranije, dok je broj nezaposlenih porastao za otprilike 9.000. Iako ova dinamika svakako delimično potiče od emigracije – aktivno stanovništvo se smanjilo za oko 5.000 u drugom kvartalu, a procenjuje se da je ukupno stanovništvo opalo za oko 34.000 – ona takođe može odražavati i slabiju ekonomiju.

„Uprkos dinamici, realne zarade su nastavile da rastu solidnim tempom. Njihov rast se dosledno kretao oko šest odsto na godišnjem nivou, odražavajući povećanje i u javnom i u privatnom sektoru, kao i slične poraste u svim delatnostima i regionima. Sa već najavljenim novim povećanjima minimalne zarade i plata u javnom sektoru, ovaj uzlazni trend će se verovatno zadržati u narednim mesecima. Pošto je rast zarada nadmašio potrošnju, čini se da domaćinstva akumuliraju štednju, ostavljajući prostor za dalja povećanja potrošnje u budućnosti“, ocenjuje Jovanović.

Inflacija se ponovo rasplamsala, pri čemu se čini da su profiti kompanija glavni pokretač. Spori padajući trend koji je smanjio inflaciju na 3,8 odsto u maju brzo je preokrenut u junu, kada je skočila na 4,6 odsto. Najnovija cifra je iznosila 4,7 procenata u avgustu, bez znakova skorijeg usporavanja.

„Rasplamsavanje je uglavnom vođeno rastom cena hrane, posebno voća i povrća. Malo je verovatno da povećanje potiče od domaće poljoprivredne proizvodnje, koja je rasla u prva dva kvartala. Takođe je malo verovatno da je uzrok rast zarada, jer je rast zarada bio dosledno snažan tokom proteklih nekoliko godina, a zapravo se malo ublažio u poslednjim mesecima. Budući da su globalne cene hrane samo marginalno rasle tokom proteklih nekoliko meseci, čini se da je glavni pokretač bio rast profitnih marži. Čini se da je ovo bio regionalni fenomen, jer su skoro sve ekonomije Zapadnog Balkana zabeležile sličan porast inflacije tokom ovog perioda“, zaključuje se u analizi.

U nastojanju da obuzda rast cena, Vlada Srbije je u septembru uvela nove mere kontrole cena. Ograničila je trgovačke marže na neke osnovne prehrambene proizvode na 20 odsto. Međutim, kako je pokazalo iskustvo drugih zemalja – posebno Severne Makedonije – takve mere su obično neefikasne, jer ih je teško sprovesti. Stoga ekonomista Bečkog instituta ne očekuje značajno usporavanje inflacije.

„Viša inflacija stavila je centralnu banku u težak položaj. U idealnom slučaju smanjila bi kamatne stope da bi podržala slabiju ekonomiju, ali to ne može učiniti zbog upornih cenovnih pritisaka. Ključna referentna kamatna stopa ostala je nepromenjena na 5,75 odsto od septembra 2024. godine, a očekujemo najviše jedno smanjenje stope u 2025. – moguće pred kraj godine, ako se inflacija ublaži na oko četiri odsto“, procenjuje Branimir Jovanović.

„Politička kriza se nastavlja: situacija može biti promenljiva, ali je ishod praktično izvestan. Protesti i blokade koje predvode studenti, zahtevajući odgovornost vlasti, pravdu i pravednije društvo, približavaju se svojoj prvoj godišnjici. Iako su demonstracije izgubile deo intenziteta, nakon epizoda policijskog nasilja i represije, borba je samo promenila oblik: fokus se prebacio na institucionalno rešavanje krize, kroz izbore. Studenti su najavili nameru da izađu na sledeće izbore na sopstvenoj listi, a praktično sve nezavisne ankete sugerišu da trenutno uživaju veću podršku od vladajuće koalicije. Ovo, međutim, komplikuje situaciju.

Predsednik zna da bi raspisivanje prevremenih izbora – što je već učinio četiri puta tokom svog mandata – verovatno dovelo do poraza, što će ga učiniti odlučnim da se drži vlasti što je duže moguće. Represija mu je kupila neko vreme, koje sada izgleda da želi da iskoristi za guranje svog glavnog projekta EXPO 2027 – koji je obeležen optužbama za korupciju – dovodeći ga do faze gde se više ne može poništiti. Takođe se nada da će se ekonomska i socijalna klima poboljšati pre nego što konačno raspiše prevremene izbore, za koje je sam nagovestio da bi mogli doći negde 2026. Ipak, ovi napori će verovatno samo odložiti neizbežno, jer je teško zamisliti da on ostane na vlasti nakon svega što se dogodilo“, zaključuje Jovanović.

Na kraju analize on navodi da, u svetlu ovih dešavanja, Bečki institut revidira svoje projekcije privrednog rasta Srbije naniže, a projekcije inflacije naviše. Sada očekuje rast BDP-a od dva odsto ove godine i 3,5 odsto sledeće, što je smanjenje u odnosu na prethodnu prognozu od 3,0 i 4,0 odsto. Očekivanje snažnijeg rasta sledeće godine počiva na pretpostavci da će se domaća politička kriza rešiti, sa prevremenim izborima verovatno na proleće ili jesen, kao i na očekivanoj stabilizaciji globalnog okruženja, sa strahovima od trgovinskog rata koji se postepeno raspršuju.

„Istovremeno, podigli smo našu prognozu inflacije na 4,5 odsto za ovu godinu i 4,0 odsto za sledeću, u odnosu na prethodnih 4,2 i 3,5 procenata, jer se inflacija pokazala postojanijom nego što se ranije mislilo“.