Prosečna inflacija u Srbiji ove godine 3,7 odsto, smanjene prognoze privrednog rasta

Izgledi globalnog privrednog rasta, prema ocenama vodećih međunarodnih institucija, znatno su pogoršani usled promene ekonomskih politika najrazvijenijih zemalja, pre svega Sjedinjenih Američkih Država koje su uvele rekordno visoke carine na uvoz, što je izazvalo reakcije i kontramere drugih država.

Prema aprilskoj projekciji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), očekuje se da će globalni privredni rast u ovoj godini iznositi 2,8 odsto, što je za 0,5 procentnih poena niže u odnosu na januarsku projekciju. Za zonu evra, koja je srpski najveći trgovinski partner, projektovani rast u obe godine smanjen je za po 0,2 procentna poena, na 0,8 odsto i 1,2 odsto.

“S obzirom na sporiji rast zone evra, i izgledi rasta za većinu evropskih ekonomija u usponu, uključujući i Srbiju, takođe su revidirani naniže, pri čemu se za Srbiju projektuje stopa rasta od 3,5 odsto u ovoj i 4,2 odsto u narednoj godini, što će i dalje biti jedna od najviših stopa rasta u Evropi”, istakla je na predstavljanju izveštaja o inflaciji guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Prema istoj proceni, globalna inflacija će opadati nešto sporije nego što se očekivalo u prethodnoj projekciji, tako da se sada očekuje da se s prošlogodišnjih 5,7 odsto u ovoj godini smanji na 4,3 a zatim na 3,6 procenata u 2026, uz i dalje brži povratak u granice cilja u razvijenim zemljama nego u zemljama u usponu i razvoju.

Kada je reč o Srbiji, Međunarodni monetarni fond u aprilskoj projekciji očekuje da će prosečna inflacija iznositi četiri odsto u 2025. godini, a zatim se umereno smanjiti – na 3,3 odsto u 2026, gde će se zadržati i u 2027. godini.

Šta utiče na usporavanje inflacije?

Generalni direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Savo Jakovljević istakao je na predstavljanju izveštaja o inflaciji da inflatorni pritisci slabe, što se očekuje i u nastavku godine.

“Očekujemo da se inflacija do kraja ove i naredne godine kreće u granicama cilja. Za ovu godinu očekujemo da prosečna inflacija bude 3,7 odsto, što je za 0,3 procentna poena niže u odnosu na prethodnu projekciju, a za narednu godinu očekujemo da prosečna inflacija bude na nivou od 3,2 odsto”, kazao je Jakovljević.

Na niže projekcije, kako je ukazao, utiče veliki broj faktora, ali prvenstveno cene nafte i naftnih derivata na međunarodnom tržištu, koje su smanjene i više od očekivanja centralne banke.

“Sa druge strane, ono šta će uticati na usporavanje inflacije, svakako jesu i dalje restriktivni monetarni uslovi, očekivane niže cene energenata, a samim tim i niža uvozna inflacija, dolazak nove poljoprivredne sezone, za koju očekujemo da će biti prosečna i kretanje realnih zarada u skladu sa rastom produktivnosti, odnosno sa tempom koji neće izazivati nove inflatorne pritiske”, naglasio je Jakovljević.

Uprkos nižem privrednom rastu prognoze centralne banke optimistične

Narodna banka Srbije korigovala je projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu sa 4,5 odsto, koliko su u februaru očekivali da će iznositi, na 3,5 odsto.

Zamenik generalnog direktora Sektora za istraživanje i statistiku Narodne banke Srbije Mirjana Miletić istakla je da je projekcija rasta u naredne dve godine i dalje u rasponu od četiri do pet odsto, s tim što se u 2027. zbog održavanja EXPO izložbe očekuje da taj rast bude bliži gornjoj granici.

“Ključan nazlog zbog čega smo korigovali novu projekciju bruto domaćeg proizvoda su pre svega ostvarenja u prvom tromesečju ove godine, koja su bila lošija u odnosu na naša očekivanja i kada je reč o kretanjima u proizvodnim, ali i uslužnim sektorima”, kazala je Miletić na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Na niža ostvarenja od očekivanih, prema njenim rečima, odrazili su se smanjena eksterna tražnja, problemi u automobilskoj industriji u Evropi, koji su uticali na to da industrijska proizvodnja i izvoz prerađivačke industrije ostvare manji rast od očekivanog.

Takođe, veliki uticaj imala je i globalna povećana neizvesnost koja se odrazila i na investitore, ali i protesti i blokade koji su, kako je navela, uticali na nižu aktivnost u uslužnim sektorima, pre svega niži promet u trgovini na malo, ugostiteljstvu i u turizmu.

Ipak, Narodna banka Srbije u nastavku godine očekuje ubrzanje privredne aktivnosti kome treba da doprinese nekoliko faktora.

“U februaru je započeta proizvodnja u fabrici električnih automobila Stellantis u Kragujevcu i već vidimo pozitivne efekte rasta proizvodnje i u prvom tromesečju ove godine kada je proizvodnja motornih vozila zabeležila međugodišni rast od 10,3 odsto”, istakla je Miletić.

Prema njenim rečima, očekuju se i efekti intenziviranja proizvodnje automobilskih guma u fabrici u Zrenjaninu, koja je započeta prošle, a intenzivirana ove godine.

“Već u prvom tromesečju imamo efekte rasta te proizvodnje, međugodišnje posmatrano negde od 20 odsto. Takođe u nastavku godine, s obzirom na popravljanje hidroenergetskog potencijala, ali i činjenicu da je otvoren novi pogon u Kostolcu, očekujemo rast proizvodnje električne energije. U prvom tromesečju ove godine je još uvek posmatran zabeležen pad, ali u nastavku godine proizvodnja električne energije bi trebalo da se oporavi”, istakla je Miletić i dodala da se veće aktivnosti očekuju i u sektoru građevinarstva s obzirom na planirane projekte EXPO izložbe.

Sutra: Niže cene energenata oborile inflaciju na ključnim tržištima