Prosečna mesečna ušteđevina građana Srbije 6.579 dinara

Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.579 dinara, što je za 498 dinara više nego u 2023. godini, pokazuje godišnje istraživanje o štednim navikama Erste grupe.

Kao i u 2023. godini, skoro trećina građana ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu, što je oko 33 odsto ispitanika. Za životno osiguranje, kao vid štednje opredeljuje se oko 13 odsto ispitanika, za štednju po viđenju devet odsto, dok oročenu štednju koristi šest odsto anketiranih.

Kako je na predstavljanju istraživanja istakao Ansgar Loner (Ansgar Löhner), generalni direktor agencije IMAS International, zanimljivo je da četiri od deset ispitanika novac čuva kod kuće ili u sefu (39 odsto ispitanika), a čak 53 odsto anketiranih potvrdilo je da najviše štede iz predostrožnosti, za “crne dane”. Štednju kao finansijsku rezervu za porodicu bira 44 odsto ispitanika, dok njih 18 odsto novac ostavlja za starost, a 34 odsto za planiranje odmora, ukazao je Loner.

Kada je reč o znanju o finansijskim temama i bankarskim proizvodima, istraživanje pokazuje da jedna četvrtina stanovnika Srbije ocenjuje sopstveno znanje loše, što i nije začuđujuće ako se u obzir uzme da čak 76 odsto njih smatra da su mediji (TV, radio, novine i internet) kao izvor informacija na ovu temu na prvom mestu, dok banke i štedionice zauzimaju drugo mesto (72 odsto), a roditelji i članovi porodice su na trećem mestu (68 odsto). Istovremeno, ispitanici smatraju da su za finansijsku pismenost obrazovne institucije poput fakulteta i škola najmanje odgovorne (56 i 37 odsto).

Rezultati istraživanja za 2024. godinu pokazuju zabrinjavajuće podatke u finansijskoj percepciji građana. Tačnije, skoro polovina ispitanika smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednje dve-tri godine, dok 17 odsto njih veruje da je došlo do poboljšanja u odnosu na prethodnu godinu. Osim toga, zabrinjavajuća je činjenica da čak trećina građana izjavljuje da ne štedi uopšte.

Građani Srbije su i ove godine naglasili značaj štednje, pri čemu 68 odsto njih smatra da je ostavljanje novca na stranu ključno. Ipak, 78 odsto ispitanika želelo bi da može da uštedi više, što predstavlja porast nezadovoljstva za osam odsto u odnosu na 2023. godinu.

„Na kraju septembra, naši klijenti imaju skoro pet milijardi dinara i oko 255 miliona evra u deviznoj štednji. Ukupno povećanje štednje stanovništva, na nivou sektora, za oko jednu milijardu evra od početka godine ukazuje na očuvano poverenje u domaći finansijski sistem“, izjavio je Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad u Erste banci Srbija.

Kako je istakao Stameski, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u septembru ove godine ukupna dinarska štednja u našoj zemlji iznosila je oko 170 milijardi dinara, a devizna preko 14 milijardi evra.

Kada je reč o pojedinačnim vidovima štednje, kako je istakao Stameski, dinarska štednja porasla je od početka godine za negde 18,2 miliarde dinara, što predstavlja rast od 17 procenata. I u istom periodu prosečna ponderisana kamatna stopa na nove depozite opala je u odnosu na prošlu godinu za 0,88 i u avgustu je iznosila 4,23 procenata.

“Kada pričamo o deviznoj štednji, i u ovom segmentu došlo je do rasta oko pet odsto u odnosu na prošlu godinu. Kada govorimo o tačnim iznosima to je oko 230 miliona evra i tu je prosečna ponderisana kamatna stopa za novi depozit bila manja u odnosu na prošlu godinu – opala je za 0,82 odsto i iznosila je negde 2,82 procenta”, kazao je direktor Regionalnog centra Novi Sad Erste banke.

Istraživanja pokazuju da je znanje građana Srbije o investicionim fondovima vrlo ograničeno. Mnogo ljudi nije dovoljno informisano o vrstama fondova. Prema istraživanju čak 45 odsto njih kaže da ne razumeju osnovne koncepte koji su u vezi sa investicionim fondovima. Dobra vest je da je u odnosu na 2023. godinu sa 35 na 41 odsto porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi.

Čak 73 odsto njih pak odgovorilo je sa „ne“ na pitanje da li mogu da zamisle da ulažu u održive akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondove i slično.

„Godinama unazad kroz različite aktivnosti, projekte i inicijative, radimo zajedno na finansijskom opismenjavanju građana. Želimo da im pomognemo da bolje razumeju finansijske proizvode, kao i kako mogu da ih upotrebe na najbolji način i donesu odgovorne finansijske odluke. One su preduslov da stvaramo bolje društvo u kojem ćemo svi više primenjivati stečena znanja o štednji, ali i drugim finansijskim temama“, istakla je Tatjana Manojlović, direktorka Sektora za ritejl klijente u Erste banci Srbija.