Prosečne zarade rastu, ali da li visoke plate u Beogradu zaista znače i bolji život

Prosečna bruto zarada obračunata za septembar 2024. godine iznosila je 132.783 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 96.115 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Polovina zaposlenih u Srbiji radila je za 75.117 dinara, koliko iznosi medijalna neto plata.

Rast bruto i neto zarada u periodu januar-septembar 2024. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 14,5 odsto nominalno, odnosno 9,3 odsto realno. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za septembar 2024. godine nominalno su veće za 13,0 odsto, a realno za 8,4 odsto.

Najviše neto zarade tradicionalno su zabeležene u Beogradskom regionu, i to u opštinama Stari Grad i Vračar – 170.558 i 163.757 dinara, respektivno. Odmah nakon njih slede Savski venac sa prosečnom neto platom od 158.414 dinara i opština Novi Beograd u kojoj je zarada bez poreza i doprinosa u septembru iznosila 155.034 dinara.

Najmanje prosečne zarade u Srbiji zabeležene su u Jablaničkom okrugu – 71.652 dinara. Najniže neto plate u ovom delu zemlje ostvarene su u Bojniku – 63.622 dinara, a najviše u Medveđi – 76.929 dinara.

Komentarišući nejednakost zarada u Srbiji, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže u razgovoru za Biznis.rs da za to postoji više razloga.

“U centru Beograda uvek su se nalazila najvažnija predstavništva nekih preduzeća. Dosta je stranih kompanija, spoljnotrgovinskih, konsultantskih firmi, tu su i fakulteti, vladine institucije, javni sektor, Elektroprivreda Srbije… Svi oni imaju visoke zarade i to je potpuno očekivano”, navodi Savić i dodaje da plate zavise i od delatnosti.

Ipak, on kaže da je nejednakost izražena i u samim beogradskim opštinama, pa je tako jedan prosek plata na Starom Gradu, dok je u Rakovici ili nekoj drugoj perifernoj opštini značajno manji.

“Na Savskom vencu ili Starom Gradu najmanje imate fabrika, ali ima onih drugih delatnosti u kojima rade ljudi sa visokim obrazovanjem i kvalifikacijama, i to je očekivano”, ističe profesor Savić.

Kada je reč o najnižoj zaradi zabeleženoj u Bojniku (63.622 dinara), naš sagovornik kaže da je to jedna tužna strana Srbije, ali da se ne može politički uperiti prst ni u koga jer je u pitanju jedan prirodan proces osipanja stanovništva. Ipak, napominje da su u ovim delovima Srbije znatno niže cene i da je sve jeftinije i do tri-četiri puta nego na Starom Gradu u Beogradu.

“Kada odete, primera radi, na ručak ili piće, evidentno je da su tamo takve stvari jeftinije, tako da ovi statistički podaci sa jedne strane mogu da opčine, a opet ne mora da znači da je tolika razlika u životnom standardu kao što je u platama. U svakom slučaju, oni su siromašni, ali ne treba samo na osnovu te apsolutne razlike zaključiti da je za toliko puta niži standard. Nama iz Beograda izgleda da tamo nema života, a i te kako ga ima”, podvlači Savić.

Komantarišući iznos medijalne zarade (75.117 dinara), koja predstavlja prihod koji je ostvarilo 50 odsto zaposlenih u Srbiji, profesor Savić kaže da kada se posmatra u evrima taj iznos i nije tako mali. Potpuno je drugačija slika kada se “pretvori” u dinare i pogleda šta za taj iznos danas može da se kupi.

“Medijalna zarada je otprilike oko 700 evra. Vlast stalno objavljuje te podatke i građani imaju predstavu da sve vrlo brzo raste, pogotovo kada se to izražava u evrima. Ali, ima jedna kvaka na koju ljudi ne obraćaju pažnju. Nama je evro već 10-15 godina na nivou od 117 dinara. Dakle, imate inflaciju koja je veća ili manja u odnosu na rast plata u dinarima i kada vam brojilac raste, a on raste iz godine u godinu – i zbog inflacije i zbog realnog rasta, a imenilac vam ostaje stalno isti, onda će vam cifra u evrima biti uvek veća, bez obzira na to da li ste poboljšali vaš životni položaj”, ističe Savić.

To suštinski, kako ocenjuje naš sagovornik, i nije baš dobar pokazatelj cele situacije.

“Dovoljno je da se zapitate šta ste pre deset godina mogli da kupite za 100 evra kada ih zamenite i dobijete 11.700 dinara. Koliko ste, primera radi, mogli tada da kupite šećera, mleka i raznih drugih proizvoda, a koliko sada za isti novac”, napominje on.

“Sa jedne strane imamo statistiku koja nam govori da napredujemo džinovskim koracima. Znači, u evrima je statistička situacija je prilično dobra, u realnom životu i ne toliko, ali da se pomeramo napred – pomeramo se. Da je životni standard bolji i da su prosečne plate veće – jesu. Idemo napred, ali ne tom brzinom kako nam se servira i kako to možemo da vidimo u sredstvima javnog informisanja, posebno od političkih stranaka”, zaključuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.