Prosečne zarade u trgovini među najnižima, dok trgovinski lanci ostvaruju enormne profite

Prosečna neto zarada u Srbiji u septembru je iznosila 96.115 dinara. Najveća plata zabeležena je u sektoru informisanja i komunikacija, u delu računarskog programiranja, konsultantskih i sa tim povezanih delatnosti – 284.191 dinar.

Kako pokazuje izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u ovom sektoru koji obuhvata i izdavačku delatnost, telekomunikacije, informacione uslužne delatnosti, ali i kinematografsku i televizijsku produkciju, prosečna plata u septembru iznosila je 224.247 dinara.

Sa druge strane, najniže zarade zabeležene su u delatnosti usluga smeštaja i ishrane – 58.767 dinara, a među nisko plaćenim poslovima su i poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda – 76.658 dinara, trgovina na veliko i malo (ovde se nalazi i delatnost popravke motornih vozila i motocikala) – 79.977 dinara.

Kada je reč o državnom sektoru, državna uprava i odbrana, koja obuhvata i socijalno osiguranje, beleži prosečna primanja od 105.391 dinar. Niže plate su u obrazovanju – 90.453, dok je u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite prosečna neto zarada za septembar iznosila 96.909 dinara.

Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić u razgovoru za Biznis.rs ističe da u svakoj delatnosti i u svakoj državi postoji disparitet u platama, jer samo tržište određuje koji sektori će biti plaćeniji više, a koji manje.

“Sve one delatnosti u državnom sektoru koje su na budžetskim jaslama, a tu pre svega mislim na prosvetu, ‘socijalu’, zaposlene u zdravstvu, po pravilu su manje plaćeni od nekih drugih sektora. Ta nejednakost u platama je prosto nešto što je prisutno, samo što je taj disparitet u našoj zemlji enorman”, kaže Savić.

Kada je reč o platama programera, naša sagovornica navodi da su one i logične jer ove kompanije ostvaruju velike profite, pa su samim tim i njihovi zaposleni dobro plaćeni.

“Sa druge strane, imamo primer u tekstilnoj industriji, gde su plate mizerne. Ti radnici uglavnom primaju minimalac jer je reč o niskoproduktivnoj industriji, pa su samim tim i zarade manje”, dodaje Savić.

Komentarišući primanja poljoprivrednika, ali i radnika u trgovinama, naša sagovornica ocenjuje da su tako niske plate nedopustive, naročito kada se u obzir uzmu profiti trgovinskih lanaca.

“To je neopravdano i tu je i država morala da interveniše. Takođe, trgovine profitiraju na izrabljivanju proizvođača hrane”, kaže Savić i dodaje da trgovci ostvaruju velike zarade jer štede na svim stranama, dok je onaj ko proizvodi hranu i daje proizvod malo plaćen.

„A onda trgovina svojim maržama dolazi do enormnih profita”, navodi naša sagovornica.

Što se tiče najnižih zarada u delatnostima usluga i smeštaja (58.767 dinara), Savić kaže da su one isuviše niske i potvrđuje da se zaista tako kreću na tržištu rada.

“Prema dobiti koje te delatnosti ostvaruju, morale bi da budu znatno veće”, zaključuje predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.