Prosečno vreme trajanja stečaja duže od tri godine

U Srbiji je u toku 1.490 stečajnih postupaka, pokazuju najnoviji podaci Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

Do 3. januara zaklјučeno je 7.290 stečajnih postupaka, obustavljeno 804, dok od početka godine nije otvoren nijedan novi stečajni postupak.

Kako pokazuju podaci ALSU, ukupno prosečno vreme trajanja aktivnih, obustavljenih i zaključenih stečajnih postupaka – kojih je ukupno 9.584 – je tri godine, dva meseca i 12 dana.

Ukupno prosečno vreme trajanja za stečajne postupke pokrenute po Zakonu o stečajnom postupku, kojih je ukupno 1.575, je četiri godine, deset meseci i 29 dana.

Za stečajne postupke koji su pokrenuti po Zakonu o stečaju (ukupno 8.007) prosečno vreme trajanja je dve godine, deset meseci i 15 dana.

Posmatrano po broju predmeta po sudovima, najviše stečajnih postupaka ima u Beogradu – 2.980, Novom Sadu – 1.115, Subotici – 689 i Nišu – 667. Odmah iza ovih gradova slede Kragujevac – 604, Valjevo – 536, Kraljevo – 425, Čačak – 384, a zatim Sremska Mitrovica – 345, Užice – 310, Pančevo – 282, Leskovac – 261 i Sombor – 259. Tu su i Zaječar sa 256 predmeta, Požarevac sa 253 i Zrenjanin sa 218.

Kako se pokreće stečajni postupak?

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika i otvara se kada se utvrdi da postoji najmanje jedan stečajni razlog propisan zakonom kao što su: trajnija nesposobnost plaćanja, preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost ili nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze ili ako potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja podrazumeva da stečajni dužnik verovatno neće moći da ispunjava svoje već postojeće novčane obaveze po dospeću. Razlog za proglašenje stečaja je i prezaduženost, tačnije kada je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza.

Prema Zakonu o stečaju, ovaj postupak sprovodi se bankrotstvom ili reorganizacijom. Stečaj bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, dok se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije, i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Ko se prvo “namiruje” iz stečajne mase?

Pri pokretanju stečajnog postupka većinu radnika najviše muči na koji način mogu da naplate neisplaćene zarade i druga potraživanja. Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju slede obaveze stečajne mase.

“Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja”, navodi se u Zakonu o stečaju.

U prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka.

U drugom isplatnom redu su potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, koji se namiruju u prvom isplatnom redu.

U treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca, dok su u četvrtom potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova i slično.