Račun Apoteke Beograd u blokadi već 18 dana – Zalihe lekova ispod minimuma

Račun Apotekarske ustanove Beograd u blokadi je već 18 dana i to je sedma po redu blokada od početka ove godine. Zaposlenima trenutno kasni šest i po plata, zalihe lekova su ispod minimuma, a zbog nedostatka ambalaže i određenih hemikalija upitno je da li će stati proizvodnja i magistranih lekova, potvrdila je za Biznis.rs predsednica sindikata “Opstanak” Jelena Šikuljak.

“Račun je u blokadi za oko 107 miliona dinara, a dug iznosi između miljardu i milijardu i po dinara, ne znamo tačno o kojoj cifri je reč. Deo zaposlenih uspeo je tužbama da naplati nekoliko plata, ali sa ovom blokadom Poreske inspekcije – koja je trebalo da se preusmeri na Grad – čime će se država namiriti, a zaposleni ‘izvisiti’, pod znakom pitanja je kada će uopšte krenuti nabavka lekova. Plate će možda biti isplaćene tek sledeće godine”, navodi naša sagovornica.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, poslednja blokada računa Apoteke Beograd počela je 16. oktobra i traje već 18 dana. Prethodna je trajala dva dana – 10. i 11. oktobra – a suma zbog koje je došlo do blokade iznosila je više od dva miliona dinara (2.109.467,84).

Iako su čelnici Grada Beograda prošle godine izjavili da novca nema, ali da se on mora obezbediti za plate zaposlenih, ta najava nije realizovana.

“Rešenje za Apoteku Beograd bilo bi jednostavno kada bi Grad poštovao Zakon o zdravstvenoj zaštiti, što je dužan da učini. Trajno rešenje je prelazak na državu kao osnivača, ugovaranje plata sa RFZO, kao i svih ostalih zdravstvenih radnika u javnom sektoru, isti uslovi poslovanja kao privatni sektor, biranje direktora na javnom konkursu po zakonskim uslovima, a ne političkoj podobnosti”, ističe Jelena Šikuljak.

Prema njenim rečima, država mora da prepozna stratešku ulogu državnih apoteka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a Grad nije uradio ni analizu troškova poslovanja Apoteke Beograd kako bi se našao dobar model za samoodrživost ustanove, što je polazna tačka.

Kada je reč o novčanim sredstvima koje je Grad Beograd izdvojio za pomoć Apoteci Beograd, Šikuljak navodi da je reprogram iznosio malo više od 50 odsto ukupnog duga ustanove – 1,3 milijarda dinara, u jednakim ratama od 36 miliona dinara mesečno za šest dobavljača.

“Dugovi za plate, materijalne troškove i male dobavljače su ostali i mesečno se uvećavali. Novca nije bilo ni za punjenje apoteka lekovima jer je minus bio oko jednu milijardu u tom trenutku. Sindikat Opstanak je zahtevao da se traži od Grada subvencija ili reprogram celog duga u oktobru 2024. godine, kada je imalo smisla sa manjim dugom i delimičnim lagerom, i uz postavljanje odgovornog i domaćinskog poslovanja u cilju premošćavanja krize”, naglašava predsednica sindikata “Opstanak”.

Ona smatra da će pravac u kom će ići rešavanje njihovog problema zavisiti od svesnosti vladajuće koalicije o strateškom značaju državnog apotekarstva. Za sada, kako kaže, toga nema.

Magacin skoro prazan – prioritet centralne i apoteke u domovima zdravlja

Kada je reč o radu apoteka u beogradskim opštinama, Šikuljak objašnjava da su prioritet one u domovima zdravlja i centralne gradske apoteke. Kako kaže, nabavke su centralizovane tako da sve apoteke dobijaju robu kojom raspolaže ustanova.

“Od jula skoro da i ne dolaze dobavljači, naročito oni koji su potpisali reprogram, uglavnom nas snabdeva magacin centralnog snabdevanja, koji je skoro prazan. Nemamo lekova na recept, naročito za sezonu gripa i respiratornih infekcija, tako da možemo reći da su apoteke prazne”, navodi ona.

Zaposleni su krajem oktobra na jedan dan obustavili rad, a Šikuljak kaže da su u planu slične aktivnosti kako bi se skrenula pažnja nadležnima i građanima na značaj državnih apoteka i hitnost rešavanja njihovog problema.

“Nastavićemo pravnim procedurama da tražimo svoja prava. Redovno ćemo obaveštavati javnost o koracima koje budemo preduzimali ovih dana. Planiramo ove nedelje da predamo zahtev za vanrednu sednicu Grada sa jednom tačkom dnevnog reda – Apoteka Beograd. Takođe, planiramo da stavimo neke apoteke pod zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa i vratimo naših osam lokala koje smo platili od našeg novca. Planiramo da menjamo osnivača jer smatramo da država mora imati svoje apoteke za sve redovne i vanredne situacije”, ukazuje naša sagovornica.

Od maja 2024. zatvoreno 46 apoteka

U Apoteci Beograd, prema podacima sindikata „Opstanak“, trenutno radi 501 zaposleni u 59 objekata.

Od maja 2024. godine do danas otišlo je 270 ljudi, a zatvoreno je oko 46 apoteka.

“Izgovor za ovakvo stanje je loše poslovanje, a uzrok nesnabdevenost i odlazak zaposlenih zbog višemesečnih kašnjenja plata. Sindikat Opstanak se oštro usprotivio zatvaranju apoteka urgirajući da se nađe model za subvenciju duga u oktobru 2024. i da se smeni menadžment koji se nije snašao i koji je izlaz iz krize ‘video’ u zatvaranju trećine apoteka i neprihvatanju hitnosti isplate plata i zaustavljanju odliva zdravstvenih radnika. Nije bilo sluha”, dodaje Jelena Šikuljak.

Zbog celokupne situacije, građani koji su navikli da nabavke obavljaju u ovoj ustanovi prvo su bili ljuti što državna apoteka nema lekove. Međutim, kako kaže naša sagovornica, kada su saznali pravo stanje pokazali su empatiju, te “podižu” i kupuju ono čega ima.

„Deo pacijenata koristi lekove koje samo mi pravimo, poput Diazepam mikroklizme koja ide na recept, Bactrim sirupa, Galenikine masti kada su u nestašici, kapi za oči kojih nema na tržištu, kreme i gelove za hemangiome, lekove za kućne ljubimce koje ne prave privatnici, a ono što prave je značajno skuplje“, navela je predsednica sindikata “Opstanak” Jelena Šikuljak.