Radne grupe Brisela i Beograda rade na rešavanju energetske krize

Evropska komisija (EK) jasno stavlja do znanja da Srbija i dalje može da uvozi ruski gas – uprkos nekim tumačenjima nove uredbe koja zabranjuje uvoz, ali samo članicama Unije. Portparolka EK Ana Kaisa Itkonen rekla je da radne grupe Brisela i Beograda rade na rešavanju energetske krize.

Kako piše Insajder, iz Evropske komisije naglašavaju da se, paralelno, traže alternativni načini snabdevanja gasom i da se o tim opcijama već intenzivno razgovora u okviru radnih grupa Beograda i Brisela. A jedno od ključnih pitanja jeste da li bi nastavak uvoza ruskog gasa mogao da pravi problem Srbiji na putu ka Evropi, prenosi Beta.

Predlog „RePower“ (o zabrani uvoza ruskog gasa) koji je usvojen prošle nedelje, odnosi se isključivo na države članice EU i ima jurisdikciju samo nad njima. On ne utiče i ne reguliše tranzit ka trećim zemljama.

Treba imati na umu da je taj predlog donet ovog leta, a Savet, što znači države članice, usvojile su prošle nedelje opšti pristup.

Sada još uvek treba da prođe kroz završne međuinstitucionalne pregovore između Komisije, država članica i Evropskog parlamenta da bi postao zakon. Ne odnosi se na Srbiju koja nije članica Evropske unije, iako je u Beogradu to bilo tako predstavljeno, navodi Insajder.

„Trudili smo se da vrlo jasno objasnimo u našoj komunikaciji koji je tačno obuhvat ovog zakonodavstva. Naravno, to još nije zakon. Ali želeli smo da budemo vrlo jasni i sa našim srpskim partnerima o tome kakva je situacija, posebno imajući u vidu mnoge promene koje se sada dešavaju u regionu u vezi sa američkim sankcijama određenim naftnim kompanijama i slično“, rekla je portparolka Itkonen.

Ona je dodala da ima mnogo dešavanja u energetskom sektoru, a Srbija, kao zemlja kandidat, jeste neko koga u potpunosti podržavamo usred svih ovih promena.

„Nudimo podršku u diverzifikaciji, na primer. Nakon nedavne posete predsednice Komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen) Beogradu, održan je i tehnički sastanak radne grupe srpskih i komisijskih zvaničnika upravo kako bi se analizirale ove situacije – koji je najbolji način da se podrži Srbija u diverzifikaciji i usklađivanju zakonodavstva sa evropskim u oblasti energetike“, rekla je ona.

Evropska komisija je sa zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji i članicama Energetske zajednice održala nekoliko sastanaka. Jedan od njih je CESEC, što je regionalna platforma za saradnju zemalja u regionu u oblasti energetike.

„Ono što je za nas u Komisiji najvažnije jeste da zemlje koje su najviše pogođene ovim odlukama, ne budu ni na koji način ugrožene kada je reč o sigurnosti snabdevanja. To je jedno od prvih i najvažnijih pitanja kojima se bavimo u ovim slučajevima. Taj posao se uvek obavlja kroz kontakt, kroz razmenu informacija i procenu kako najbolje možemo pružiti podršku“, podvukla je portparolka Evropske komisije.

Na pomenutim sastancima i forumima gde se komunicira sa Srbijom ili sa državama članicama, kao i generalno sa zemljama na koje ove odluke i nova pravila utiču – najpre se sagledavaju postojeći kapaciteti infrastrukture i način na koji se oni mogu najbolje iskoristiti.

Potom se razmatraju alternativne, održive mogućnosti za zemlje poput Srbije, na primer, dodaje se u tekstu.

„To se ispituje i u vezi sa gasom i u vezi sa naftom. Dakle, imamo, na primer, grupu za koordinaciju u oblasti nafte, Energetsku zajednicu, zatim CESEC, kao i bilateralne formate sa zemljama u regionu i zemljama koje su pogođene ovim odlukama. Imamo prilično dobru mapu postojeće infrastrukture i tokova gasa i nafte, i analiziramo kako se to može najbolje iskoristiti i optimizovati kako bi se obezbedelo snabdevanje svim zemljama kojima je potrebno“, kazala je Ana Kaisa Itkonen.

Srbija je u nezavidnoj situaciji u svakom slučaju, a u narednim danima i nedeljama, po obećanjima vlasti – znaće se kako ćemo se snadbevati gasom i naftom. Međutim, s obzirom da je Srbija zemlja kandidat za EU, postavlja se pitanje da li će ipak ući u sukob sa energetskom politikom EU, ukoliko nastavi da uvozi energente iz Rusije, navodi se u tekstu.

„Zakonodavstvo u okviru RePower predloga koji smo usvojili ne zabranjuje takav uvoz. To je jedna stvar. Ali, naravno, krajnji cilj Evropske unije i ogromne većine država članica jeste da u potpunosti ukinemo rusku energiju sa tržišta EU. Kada je reč o zemljama kandidatima, želimo da one vremenom, na svom putu ka članstvu, počnu da usklađuju svoje zakonodavstvo sa evropskim, u skladu sa ciljevima RePower plana. Ali mi ćemo te zemlje podržavati na tom putu“, dodala je ona.