Radne migracije: Kako zaštititi ljudsko dostojanstvo, a istovremeno podržati nacionalni razvoj?

Srbija i region atraktivna su tržišta za strane radnike. Oni koji dolaze u našu zemlju pomažu da se popune praznine zbog nedostatka radne snage, kako bi se održao korak sa nacionalnim razvojem i podržao ekonomski razvoj. Učestvuju u gradnji infrastrukture i drugim građevinskim projektima, a Srbija im je obezbedila objedinjenu radnu i boravišnu dozvolu (jedinstvenu dozvolu za boravak i rad), za čije je izdavanje od 1. februara prošle godine zadužena Uprava granične policije.

Prošle godine su nadležne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje izdale inostranim državljanima 17.251 dozvolu za rad, a od početka ove godine do kraja maja 754 dozvole.

Kako iz NSZ navode za Biznis.rs, radnici najčešće dolaze iz Rusije, Kine, Indije, Turske, Nepala, Šri Lanke i Kube.

“Strani radnici angažuju se u oblasti građevinarstva (radi se o različitim profilima građevinskih radnika: zidarima, armiračima, pomoćnim radnicima, gipsarima), a često i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede (poljoprivredi, stočarstvu, proizvodnji). Osim toga, stranci su angažovani kao radnici u uslužnim delatnostima – ugostiteljstvu i hotelijerstvu (kao konobari, dostavljači, sobarice, spremačice). Takođe, veliki broj stranaca radi u IT delatnosti, ali i kao varioci i vozači”, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Zejnal Hadžijev, šef misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji, rekao je, tokom konferencije koju je organizovala Konfindustrija u saradnji sa Media Skills, da etički pristup mobilnosti radne snage predstavlja ključnu priliku za oblikovanje pravednijeg tržišta rada koje istovremeno podržava ekonomski razvoj i vodi računa o ljudskom dostojanstvu.

„Etički pristup mobilnosti radne snage nije samo politička ambicija, već praktična potreba za izgradnjom pravednijih i otpornijih ekonomija. Kada su radne migracije u pitanju, Srbija se nalazi na strateškoj raskrsnici, i kao zemlja porekla iz koje odlazi radna snaga i kao sve privlačnija zemlja odredišta za inostrane radnike”.

Dodao je da danas imamo jedinstvenu priliku da oblikujemo tržište rada koje štiti ljudsko dostojanstvo, a istovremeno podržava nacionalni razvoj.

“Kroz transparentne sisteme, regionalnu saradnju i snažna partnerstva sa državnim institucijama, poslodavcima i civilnim društvom, migracije mogu da donesu korist svima – radnicima, preduzećima i celokupnom društvu. Iskoristimo ovaj trenutak da mobilnost radne snage, kojoj se pristupa etički, odgovorno i transparentno, postane kamen temeljac održivog rasta”, poručio je Hadžijev.

On je istakao da dobro upravljanje migracijom iziskuje ozbiljan napor, te da je potrebno zaštiti imigrante i obezbediti njihova radna prava.

“Potrebno im je osigurati zaštitu i obuku na pravi način, tako da se svaki radnik vrednuje i ceni. U ovome bi trebalo da učestvuju svi zajedno u društvu, a ne samo polodavci. Vizija Srbije za budućnost zahteva da ona bude usklađena sa najboljim međunarodnim praksama i da izgradi sistem koji će biti model za druge države u regionu, a IOM će u tome pomoći”, zaključio je Zejnal Hadžijev.