Radosavljević: Odlaganje sankcija NIS-u dobra vest, ali je rok kratak za rešavanje problema

“Odlaganje sankcija Naftnoj industriji Srbije je dobro jer smo se svi plašili da će tržište brzo da odreaguje na njihov početak. Sa olakšanjem smo primili ovu vest s obzirom na jako veliki uticaj NIS-a na privredu Srbije i građane. Međutim, ovo svakako ne znači i otkazivanje sankcija – one su tu, ali je dobijen neki dodatni rok da se ispune uslovi kako bi eventualno kompanija mogla da bude delistirana sa spiska sankcionisanih”, kaže za Biznis.rs Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu i generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (NNKS).

Ipak, naš sagovornik smatra da je taj rok jako kratak i da za to vreme neće uspeti da se reše problemi koji postoje, imajući u vidu da ruska strana ne želi da proda svoj deo vlasništva.

Komentarišući promenu udela u vlasničkoj strukturi NIS-a i to što je ruski Gazprom Neft preneo svoj udeo od oko pet odsto na Gazprom, čime je udeo u NIS-u smanjio sa 50 na oko 44,85 odsto, Radosavljević napominje da on veruje da to neće zadovoljiti američku stranu jer je to samo presipanje sa jedne na drugu stranu.

“To što nije vlasnik Gazprom Neft, a jeste Gazprom ne anulira razlog zašto je kompanija dospela na listu sankcija, a to je da finansira rusku vladu, koja tim sredstvima finansira rat u Ukrajini i to je navedeno u tekstu sankcija. Dakle, dobra vest je da su sankcije odložene. Tržište će svakako sada biti malo mirnije. Kada jednom imate pomeranje, očekivanja su da će biti i drugi i treći put jer jednom kad napravite presedan, onda to polako postaje pravilo”, smatra Radosavljević.

Iako je rok od 30 dana kratak, naš sagovornik kaže da to ipak daje neki prostor Vladi Srbije da, sa jedne strane, nastavi kontinuiranu akciju lobiranja prema američkoj vladi da se sankcije skinu, ublaže ili dodatno odlože, a da se sa druge strane napravi neki plan šta će se dešavati ukoliko one stupe na snagu i dođe do najcrnjeg scenarija.

U javnosti je od najave sankcija prisutan strah od potencijalne nestašice goriva. Radosavljević kaže da je sa ovim odlaganjem on ipak manji, ali da strah nije nestao i da bi država trebalo da nastavi sa svojim aktivnostima koje bi dodatno umirile tržište i privredu, koja je najveći potrošač naftnih derivata.

“Država bi trebalo da izađe sa jasnim planom ukoliko dođe do najgoreg scenarija, a da u međuvremenu radi na daljem odlaganju sankcija, kao i do sada. U ovom trenutku nema razloga za brigu da će doći do nestašice derivata na tržištu, ali za 30 dana može da se desi da ponovo pričamo ovu istu priču i da smo pod nekom tenzijom”, ističe Radosavljević.

Radosavljević ukazuje i na značaj NIS-a za privredu Srbije. Kako je istakao, jedan deo se odnosi na isporuku goriva i nedostatak na tržištu, koji može da ima različite posledice, dok je sa druge strane ova kompanija jako značajna za državu.

“Mi imamo jednu veliku kompaniju, koja doprinosi tri-četiri odsto BDP-u i koja upošljava direktno i indirektno više od 35.000 zaposlenih, doprinosi budžetu i sistemski je značajna za državu. Ukoliko jedna takva kompanija bude ugrožena, to može da ugrozi čitavu ekonomiju”, navodi on.

Zato smatra da država treba da se pobrine ne samo da se tržištu isporuči dovoljno derivata, jer to može da se uradi na različite načine, već i da se stvore uslovi da kompanija nastavi normalno da funkcioniše, bude profitabilna i isplaćuje plate.

Govoreći o zaustavljanju novčanih transakcija NIS-u od strane banaka, Radosavljević podvlači da banke nisu blokirale račune već da su se spremale da to urade i da je kompanija, plašeći se da se to ne desi, neke stvari poput plata zaposlenima plaćala unapred i praznila svoje račune.

“Kompanija se plašila da će onog trenutka, ako dođe do blokade računa, oni aktivirati i sva potraživanja tražeći da se svi krediti koji su dati naplate momentalno, da će blokirati račune i povući sva sredstva sa njih. Da do toga ne bi došlo, oni su bili obazrivi i unapred su plaćali neke svoje obaveze. Mislim da je ovom trenutku ta bojazan otklonjena jednim delom, ali za 30 dana ćemo imati ponovo ovo pitanje – šta će biti dan posle”, zaključuje Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta i generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (NNKS).