Radovi na izgradnji glavne autobuske stanice na Novom Beogradu ponovo zaustavljeni

Posao izgradnje stanične zgrade glavne autobuske stanice u Beogradu, u Bloku 42, vredan oko 57 miliona evra je stopiran pošto je podnet zahtev za zaštitu prava ponuđača u procesu javne nabavke.

Na tender su se prijavile tri grupe ponuđača, a jedna od njih je i tokom samog postupka već podnosila zahtev za zaštitu, što je produžilo i već jednom stopiralo izgradnju, piše Beta pozivajući se na portal Nova.rs.

Tenderska komisija koju je predvodio gradski urbanista Marko Stojčić 23. juna ove godine donela je odluku da konzorcijum od osam kompanija dobije posao izvođenja radova na drugoj fazi izgradnje autobuskog terminala te stanice.

Građevinska dozvola za izgradnju druge faze kompleksa autobuske stanice izdata je krajem 2021. godine. Prva faza radova odnosila se na stanični plato, druga na sam objekat stanične zgrade, dok bi treća trebalo da podrazumeva izradu staničnog trga i interne saobraćajnice.

Sama zgrada stanice trebalo bi da bude pravougaonog oblika, u vidu razvučenog ćiriličnog slova „P“.

Objekat, kako je ranije objavljeno, trebalo bi da ima 27.000 kvadrata, odnosno suteren i tri sprata, prizemlje, prvi sprat i povučeni sprat.

Glavni ulazni front će biti, kako se navodi u dokumentaciji objavljenoj na Portalu javnih nabavki, orijentisan ka ulici Antifašističke borbe, dok će na suprotnoj strani objekta biti ulazi i izlazi na perone. Imaće pet glavnih ulaza i izlaza za korisnike, kao i dva službena.

Na tender, koji je raspisan u oktobru 2024. godine stigle su tri ponude. Odabrana je ponuda konzorcijumu od osam firmi koju predvodi „Jadran” iz Beograda sa cenom 6.684.800.237 dinara, odnosno nešto manje od 57 miliona evra. U pitanju je konzorcijum koji predvode kompanije u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića, bliskog vlasti, i Nikole Malbaše, biznismena bliskog gradonačelniku Aleksandru Šapiću, prenosi Beta.

Druge dve ponude bile nešto manje, grupa firmi koje predvodi Energoprojekt tražila je 6.558.541.076 dinara, odnosno nešto manje od 56 miliona evra, dok je konzorcijum na čijem čelu je Štrabag dostavio ponudu 6.437.423.128,22 dinara, odnosno nešto manje od 55 miliona evra.

Obe ponude su odbijene zbog neispunjenosti više kriterijuma koji se odnose na tehničke i stručne kapacitete ponude, odnosno na kadrove i opremu.