Raiffeisen predviđa inflaciju od 4,1 odsto, mogući novi inflatorni rizici

Ekonomisti Raiffeisen banke ocenili su da postoji nekoliko novih rizika koji bi mogli da deluju inflatorno zbog čega su ostali pri ranijoj prognozi da će inflacija na godišnjem nivou u Srbiji biti 4,1 odsto.

Narodna banka Srbije (NBS) prošle nedelje je ocenila da će se inflacija u Srbiji do septembra kretati oko centralne vrednosti cilja od tri plus/minus 1,5 odsto a da će krajem godine iznositi oko četiri odsto zbog efekta niske baze, pre svega kod cena hrane.

Kako se navodi u februarskom ekonomskom izveštaju Raiffeisen banke, njihova prognoza inflacije odražava rizike vezane za prestanak važenja Uredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže početkom marta, bazni efekat od septembra, a uz to ne očekuju da će poljoprivredna sezona biti prosečna, s obzirom na nepovoljne klimatske uslove prethodnih godina.

Novi rizik koji sa sobom nosi inflatorni efekat ekonomisti ove banke prepoznaju u novom pravilu koje je vezano za pravilo zadržavanja u EU od 90 u 180 dana, a koje će od aprila važiti i za prevoznike, što bi moglo da utiče na poskupljenje uvoza robe. Mogućnost da EU ovu uredbu za transportni sektor prilagodi još uvek postoji, pa zasad ovaj rizik ne uključuju u osnovni scenario.

Dodatna neizvesnost dolazi od kretanja cene nafte na globalnim tržištima usled tenzija oko Irana, a rizik svakako postoji i zbog Naftne industrije Srbije (NIS), sve do zaključenja prodaje.

Povodom odluke NBS da referentna kamatna stopa ostane na istom nivou, u izveštaju se ocenjuje da centralna banka slučaj sankcionisane naftne kompanije NIS vidi kao prilično važan faktor u konzervativnom pristupu monetarnoj politici, bar dok se ne pronađe konačno rešenje.

Prvi mesečni rast cena od septembra

U izveštaju se ističe da je januar doneo prvi mesečni rast cena hrane od septembra prošle godine i stupanja na snagu Uredbe koja je ograničila marže u maloprodaji na 20 odsto. Prema njihovom objašnjenju, do rasta cena hrane u prvom mesecu ove godine došlo je verovatno zato što prodavci na pijacama nisu obuhvaćeni ovom uredbom.

Sezonski rast cena hrane i bezalkoholnih pića od 0,5 odsto mesečno, uglavnom vođen skokom cena povrća zajedno sa rastom cena stanovanja od 1,5 odsto mesečno koji je podržan povećanjem cena usluga vodosnabdevanja i rast cena rekreacije i kulture od takođe 1,5 odsto zbog praznične sezone, doprineli su mesečnom inflacionom raspoloženju od 0,3 odsto, navodi se.

NBS konzervativna zbog NIS-a

Što se tiče privrednog rasta, jasno je da je prognoza NBS od 3,5 odsto rasta BDP-a u ovoj godini zasnovana na scenariju koji podrazumeva da će dogovor oko prodaje NIS-a biti postignut, odnosno da će američka administracija odobriti prodaju.

Podsticajno na rast će delovati i rast potrošnje usled rasta zarada i penzija i realizacija infrastrukturnih projekata u vezi sa EXPO-om, kao i privatnih investicija, očekivani nastavak priliva SDI, kao i povoljniji uslovi zaduživanja usled pada Euribora.

Međutim, kada je u pitanju neto izvoz, ovde NBS očekuje negativan doprinos BDP-u usled bržeg rasta uvoza. Za 2027. godinu, NBS očekuje rast BDP-a od pet odsto, najviše usled pozitivnog doprinosa neto izvoza, zahvaljujući očekivanom rastu izvoza usluga usled održavanja specijalizovane međunarodne izložbe EXPO.

“NBS je uzela u obzir najavu Evropske komisije da će prepoloviti kvote za uvoz čelika bez carine iz zemalja van EU, kao i da će povećati carine sa 25 odsto na 50 odsto ako uvoz čelika prelazi te kvote kako bi zaštitila svoju industriju u EU. S obzirom na to da je još uvek reč o predlogu i da se vode pregovori, NBS je u svom osnovnom scenariju pretpostavila da proizvodnja osnovnih metala neće biti izložena ozbiljnijim poteškoćama”, navodi se u izveštaju.

U izveštaju o inflaciji NBS se pominje i CBAM taksa (taksa za prekogranično prilagođavanje cena ugljenika), koja bi mogla da utiče na rast troškova proizvodnje i izvoza u pojedinim sektorima koji su obuhvaćeni ovom regulativom (gvožđe i čelik, aluminijum, cement, đubrivo, vodonik i električna energija).

Učešće ovih industrijskih proizvoda u ukupnom izvozu robe u EU u 2024. godini iznosilo je 13,4 odsto, pri čemu najveće učešće u izvozu imaju gvožđe i čelik (nešto više od pet odsto) i električna energija (oko pet procenata), tako da bi u tim sektorima u određenoj meri mogla da se smanji cenovna konkurentnost od sledeće godine, ocenjuje se u izveštaju i podseća da je Srbija kao odgovor na uvođenje poreza CBAM usvojila Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, podsećaju.