Rast BDP-a Srbije 2,75 odsto ove godine, ali samo ako sukob u Iranu ne potraje

Analitičari Raiffeisen Banka zadržali su zasada procenu da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini u Srbiji biti 2,75 odsto a inflacija 4,1 odsto, ali su upozorili da taj scenario važi samo u slučaju da trenutni oružani napadi u Iranu ne budu duži od mesec dana.

U martovskom izveštaju ove banke se navodi da efekti energetske krize izazvani poslednjim ratnim dešavanjima na globalnu i našu ekomiju umnogome zavise od toga koliko dugo će trajati sukob.

U scenariju da sukob traje do četiri nedelje, očekuju da rast cena nafte ima privremen negativan efekat na rast inflacije i usporavanje industrijske proizvodnje, s tim što bi obim tog efekta bio umanjen, jer je vlada već donela odluku o zabrani izvoza nafte i naftnih derivata (izuzev butana, propana i auto-gasa) do 19. marta i odluku o 20 odsto umanjenja akcize na naftne derivate, sa rokom važenja do 15. aprila.

Ukoliko se sukobi produže za očekivati je da će doći do rasta inflacije, depresijacijskih pritisaka na dinar (koji će biti ublaženi deviznim intervencijama NBS) i značajnog pada industrije, osim ako se kupoprodajna transakcija MOL/NIS ne završi u prvom delu godine, što je za sada neizvesno.

“Što se tiče BDP-a u drugom scenariju, očekujemo dalje usporavanje, jer bi se rast cena naftnih derivata prelio na pad potrošnje građana ali i privrede, ali i tu imamo rezerve, jer očekujemo da će vlada reagovati merama – puštanje nafte iz strateških rezervi, programi podrške privredi primenjeni u slučaju prethodnih kriza – Covid-19 i početka rata u Ukrajini”, navodi se u analizi.

Takođe, podaci BDP-a za četvrti kvartal pokazuju da je došlo do intenziviranja infrastrukturnih investicija u vezi sa projektom EXPO 2027, s obzirom na to da se približava održavanje ove izložbe, što bi moglo ublažiti negativan efekat rasta cena nafte.

Moguć novi program podrške privredi

Analitičari napominju da je domaća ekonomija usporila rast već tokom 2025. godine i da izgledi za značajan oporavak rasta nisu bili povoljni ni pre ovog sukoba.

Međutim, kako dodaju, za razliku od evropskih zemalja, domaća ekonomija u novu energetsku krizu ulazi sa jakom fiskalnom pozicijom, zahvaljujući kojoj vlada, u slučaju da ovaj sukob potraje, može razmatrati uvođenje programa podrške privredi i stanovništvu, kao što je to bio slučaj i u prethodnim krizama.

Kada je reč o kretanju rasta potrošačkih cena, očekivanja su da bi rat na Bliskom istoku mogao negativno uticati na inflaciju i ekonomske performanse, a obim uticaja zavisi od toga koliko dugo će sukob trajati.

“Zasada, zadržavamo našu prognozu inflacije na 4,1 odsto za kraj godine i BDP-a na 2,75 odsto, iako su povećani rizici ostvarenja ovih projekcija. Ako sukob potraje duže od četiri nedelje, inflacija bi mogla izaći iz inflatornog koridora, ali i to zavisi od već preduzetih mera vlade, kada je u pitanju projekcija BDP-a zadržavamo rezerve“, navodi se u izveštaju.

Rat diktira i kamate

Nova energetska kriza pojačava potrebu vođenja restriktivne monetarne politike, što podržava scenario nepromenjene kamatne stope od 5,75 odsto.

Napominje se da u slučaju značajnog rasta inflacije, zasada ne razmatraju scenario rasta kamatne stope, jer očekuju da će se inflatorni pritisci rešavati kroz administrativne mere. “Ipak, ako sukob potraje i cena nafte na globalnim tržištima duže ostane na nivou preko 100 dolara po barelu, razmatraćemo i taj scenario”.

Navode da se očekuje da će bazni efekat i lična potrošnja vršiti pritisak na maloprodajne cene.

Takođe, eskalacija sukoba između SAD, Izraela i Irana, te posledično rast cena nafte na globalnim tržištima izazvan blokadom moreuza Ormuz kroz koji prolazi oko 20 odsto globalne nafte, smanjenom proizvodnjom nafte i strepnjom koliko dugo će sukob trajati, povećavaju rizik da inflacija premaši sadašnju projekciju od 4,1 odsto.

“Ukoliko sukob stane za najduže četiri nedelje, možemo reći da bi rast cena naftnih derivata imao pozitivan efekat na rast inflacije, ali bi to bio tranzitorni efekat. Međutim, ukoliko se trajanje ovog sukoba produži na više meseci za očekivati je nešto viši inflatorni efekat što bi rezultiralo korekcijom projekcije inflacije naviše”, navodi se u izveštaju.

Ekonomisti Raiffeisen Banka ostaju pri stavu da će inflacija polako rasti u narednim mesecima zbog prestanka važenja Uredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže, očekivanja da se ne može računati na prosečnu poljoprivrednu sezonu s obzirom na nepovoljne klimatske uslove prethodnih godina, baznog efekta od septembra i potencijalno inflatornog efekta novog viznog režima (pravilo zadržavanja u EU 90/180, koji bi mogao da utiče na poskupljenja uvoza robe).

Pretpostavka je i da će se prodaja naftne kompanije NIS mađarskom MOL-u materijalizovati i samim time da neće imati inflatorni uticaj. Ipak, pozivaju na dozu opreznosti do konačnog ishoda.