Rast cena energenata može da pogura inflaciju – da li će i zaduživanje postati skuplje?

Uprkos globalnim ekonomskim neizvesnostima referentna kamatna stopa u Srbiji za sada je nepromenjena, a inflacija se i dalje kreće u okviru ciljanog koridora Narodne banke Srbije od 3 ± 1,5 odsto.

Međutim, rast cena energenata i eksalacija sukoba na Bliskom istoku, mogli bi u narednom periodu da poguraju inflaciju naviše i primoraju centralnu banku da reaguje. U takvom scenariju, povećanje kamatnih stopa poskupelo bi kredite i za građane i za privredu, što bi dodatno usporilo potrošnju i ekonomsku aktivnost.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u februaru iznosila je 2,5 odsto, dok je mesečna inflacija bila 0,5 odsto. Istovremeno, Narodna banka Srbije je na poslednjoj sednici, 12. marta, zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, a ona je na tom nivou još od septembra 2024. godine.

Podsetimo, odbor guvernera Evropske centralne banke (ECB) na poslednjoj sednici odlučilo je da zadrži nepromenjene tri ključne kamatne stope. Isto je učinio i američki FED, a odluku da ne menjaju kamatne stope donele su i Banka Japana, Banka Engleske i još neke centralne banke.

Ekonomisti sa kojima smo razgovarali ističu da referentna kamatna stopa u Srbiji za sada ostaje stabilna, ali da rast geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku i volatilnost cena nafte ponovo otvaraju pitanje mogućih spoljnjih inflatornih šokova, koji bi indirektno mogli da se preliju i na domaću ekonomiju.

Profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs ističe da još uvek nema naročite potrebe da se referentna kamatna stopa menja jer se to uglavnom čini kada cene počnu brže da rastu, odnosno kada se inflacija zahuktava, što još uvek nije slučaj u Srbiji.

“U četvrtom kvartalu prošle godine inflacija je posle nekog vremena ušla u takozvani koridor cilja 3 ± 1,5 odsto. Još uvek je u ovim granicama i nema neke naročite potrebe za promenu monetarne politike”, ocenjuje Savić.  

Ukoliko se sukobi na Bliskom istoku nastave ovom dinamikom vrlo je realno da će doći do ozbiljnijeg povećanja cena nafte i gasa, upozorava naš sagovornik. Kako objašnjava, energenti su osnova gotovo svih privrednih delatnosti, jer praktično ne postoji sektor u kojem nisu prisutni u većoj ili manjoj meri.

Takav scenario, dodaje, mogao bi da podstakne rast inflacije, a osim stvarnog rasta cena, opasnost predstavljaju i inflaciona očekivanja.

„Jedno je realan rast inflacije, a drugo su takozvana inflaciona očekivanja – ono kada ljudi počnu da veruju da će cene rasti. To ponekad može biti i opasnije od same inflacije. Mi u Srbiji to dobro pamtimo iz devedesetih“, ističe on.

U slučaju da inflacija “iskoči” iz ciljanog koridora i počne snažnije da raste, Narodna banka bi, prema njegovim rečima, morala da reaguje povećanjem referentne kamatne stope.

„Tek tada bi NBS morala da interveniše, a to čini tako što povećava referentnu kamatnu stopu sa opštom idejom da smanji ponudu novca. Kada krediti poskupe, deo građana i privrede odustaje od zaduživanja, što smanjuje ukupnu tražnju. To bi, u teoriji i praksi, trebalo da dovede do smirivanja rasta cena“, objašnjava Savić.

Slična situacija je i sa euriborom, koji kontroliše Evropska centralna banka, a koji je važan za veliki broj građana Srbije koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom.

“Ako bi euribor rastao, rate kredita bi porasle i to bi za mnoge građane mogao biti ozbiljan problem. U svakom slučaju, čeka nas jedan prilično neizvestan period sa tendencijom ozbiljnog pogoršavanja, a na to nijedna zemlja neće ostati imuna tako da se kao država moramo pripremiti za te situacije”, navodi Savić.

Naš sagovornik ističe da su uslovi zaduživanja za građane i privredu i dalje vrlo prihvatljivi, što je posledica relativne stabilnosti monetarnog sistema poslednjih godina. Ipak, kako dodaje, globalne okolnosti se menjaju i moguće je da će krediti postati skuplji.

„Ulazimo u period kada će ljudi verovatno manje uzimati kredite, a banke će morati da se prilagode novim okolnostima. Novac će postajati skuplji i to je jedan od poremećaja koji nas očekuje“, zaključuje Savić.

Sutra pročitakte drugi deo našeg istraživanja: Stroži uslovi kreditiranja, šta očekuje privredu i građane?