Raste broj firmi koje vade i prodaju šljunak bez licence za rad

Eksploatacija šljunka, peska, gline i kaolina predstavlja jednu od važnijih sirovinskih delatnosti u Srbiji, sa direktnim uticajem na građevinsku, keramičku, hemijsku i papirnu industriju. Ova grana privrede obuhvata vađenje, preradu i distribuciju prirodnih resursa koji se koriste u širokom spektru proizvodnih procesa — od izgradnje infrastrukture do izrade kozmetike i porcelana.

Tržište je stabilno, sa konstantnom potražnjom, naročito za šljunak i pesak u građevinskom sektoru. Građevinske firme, proizvođači betona, komunalna preduzeća i privatni investitori čine glavni deo kupaca. Glina se najčešće plasira ciglanama i fabrikama crepa, dok kaolin pronalazi put do industrije keramike, papira, boja i kozmetike.

Na tržištu građevinskih i industrijskih sirovina u Srbiji, cene variraju u zavisnosti od vrste materijala i načina pakovanja. Dunavski šljunak i moravski pesak se najčešće prodaju u džakovima od 25 do 30 kilograma, pri čemu je cena približno 150 dinara po džaku. Kada se kupuju na veliko, njihova cena po kubiku iznosi između 2.000 i 3.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta i lokacije. Separisani šljunak, koji prolazi dodatnu obradu, nešto je skuplji — oko 180 do 200 dinara po džaku, odnosno oko 3.000 dinara po kubiku.

S druge strane, glineni materijali se obično prodaju po toni. Opekarska glina košta između 1.500 i 2.500 dinara po toni, dok je vatrostalna glina znatno skuplja, sa cenom od 4.000 do 6.000 dinara. Industrijski kaolin, koji se koristi u proizvodnji papira, keramike i drugih tehničkih proizvoda, dostiže cenu od 8.000 do 12.000 dinara po toni. Najskuplji je kozmetički kaolin, koji se koristi u proizvodnji preparata za negu kože, i njegova cena se kreće između 15.000 i 20.000 dinara po toni.

Treba istaći da eksploatacija zahteva ozbiljnu mehanizaciju. Bageri, utovarivači, drobilice, separacije, centrifuge i laboratorijska oprema čine osnovu tehničke infrastrukture. Efikasnost procesa zavisi od kvaliteta opreme, stručnosti kadra i logističke organizacije. Mnoge firme se suočavaju sa izazovima kao što su zastarela mehanizacija, nedostatak obučenih radnika i visoki troškovi održavanja.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall ukupna ostavrena dobit u ovoj delatnosti u 2024. godini bila je 633.015.000, 00 dinara. U plusu posluje 112 preduzeća od ukupno 228 prijavljenih. Najuspešnije preduzeće po svim parametrima (ukupni prihodi, dobit, broj zaposlenih) je Jugo Kaolin iz Beograda. Preduzeće je osnovano 2003. godine, a nasatalo je kupovinom Srbokvarca Rgotina, Kopova Ub, Rudnika nemetala Valjevo i Belorečke Peščare – Donja Bela reka i tako postalo jedan od najznačajnijih proizvođača nemetalnih mineralnih sirovina. Ukupni prihodi Jugo Kaolina u 2024. godini prelaze milijardu dinara (1.584.418.000), dok je dobit bila milionska (239.697.000), i po broju zaposlenih (169) značajno se izdvajaju na tabeli.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti eksploatacije šjunka, peska, gline i kaolina u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit	Broj zaposlenih
JUGO-KAOLIN DOO BEOGRAD	1.584.418.000	239.697.000	169
RAPID DOO, RUMA	735.657.000	138.922.000	58
BEO BETONI 011 d.o.o.	644.346.000	114.998.000	65
SAVOX DOO BEOGRAD	328.850.000	93.265.000	10
PTU JUGA-COOP DOO PARAĆIN	170.577.000	50.895.000	14
AŠANJA PESAK DOO KUPINOVO	475.963.000	48.429.000	10
DULE TRANS DOO DOBANOVCI	262.256.000	45.267.000	25
BAGER KOMERC DOO LOZOVIK	292.573.000	40.442.000	12
RACCACOP D.O.O.	593.753.000	36.998.000	28
USLUŽNO PREDUZEĆE KOKAN doo, DONJA LIVADICA	190.339.000	36.846.000	7
AUTOPREVOZNIČKA DELATNOST ĐOKIĆ DOBRIVOJE	130.932.000	36.626.000	10
DRINA GRAVEL D.O.O.	258.067.000	35.656.000	8
DRAGOLJUB KNEŽEVIĆ PREDUZETNIK ČAČAK	261.426.000	32.188.000	18
NIKOLA RANĐELOVIĆ PR, TRANS DN KOP ČAPLJINAC	144.055.000	31.348.000	10
DOO STANKOVIĆ BMB NEGOTIN	126.721.000	29.584.000	7
ABK DOO BOGATIĆ	194.578.000	28.500.000	13
NM KOP d.o.o. Beograd-Novi Beograd	517.733.000	24.026.000	12
IVICA JEVTOVIĆ PR, ZABLAĆE	77.015.000	22.471.000	4
EURO-KOP	59.825.000	20.354.000	6
KURTOVIĆ SISTEM DOO BEOGRAD	85.963.000	18.231.000	4
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Regulativa u ovoj oblasti je stroga, ali često nedovoljno primenjena. Nelegalna eksploatacija, slaba inspekcijska kontrola otežavaju održivo poslovanje. Istovremeno, negativan uticaj na životnu sredinu — poput zagađenja, uništavanja priobalja i neadekvatne sanacije terena — izaziva otpor lokalnih zajednica i zahteva odgovorniji pristup.

Petar Todorović ispred preduzeća Eurokop iz Leskovca govorio je za Biznis.rs o problemima i izazovima poslovanja u delatnosti eksploatacije šljunka, peska, gline i kaolina. Eurokop posluje u ovoj delatnosti skoro 60 godina i imaju bogato poslovno iskustvo.

„Najveći problem je konkurencija, čije poslovanje je diskutabilno. Ujedno, to je i razlog zašto se trenutno u Jablaničkom okrugu sve teže dolazi do polsa. Na osnovu i iskustava mojih kolega, može se reći da je situacija veoma teška. Nekada smo vozili deset tura materijala dnevno, sada samo jednu. Bilo je godina kad nismo znali kako da smanjimo obim posla, a danas gledamo kako da opstanemo”, kaže na početku razgovora Todorović.

Prema njegovim rečima Eurokop ima dozvolu da radi eksploataciju šljunka. Dozvola ih obavezuje i da plaćaju  taksu po kubiku za materijal koji se eksploatisao. Nažalost, kaže Todorović, sve je više firmi koje ne plaćaju taksu i nemaju licencu za rad.

„Mi smo ozbiljno radili da bismo došli do toga da imamo ispunjene uslove za dobijanje licence. Međutim, trenutno nam to ne znači, iako bi trebalo, jer je mnogo onih bez licence koji stoje rame uz rame sa nama i izlaze na tržište sa manjim cenama, jer bez licence nisu u obavezi da ispune mnoge uslove (određeni broj radnika, adekvatna mehanizacija…)”, objašnjava.

 Kada su u pitanju cene šljunka, zbog poskupljenja goriva cene  su skočile 30, 40 odsto, pa čak i 50 odsto i te cene su takve već dve godine, ne menjaju se, kaže Todorović.

Uprkos izazovima, eksploatacija ovih sirovina nudi značajne investicione potencijale. Lokalna potražnja je stabilna, a mogućnosti za izvoz, posebno kaolina i vatrostalne gline, postoje. Ulaganje u modernu opremu, digitalizaciju procesa i održive prakse može značajno povećati konkurentnost i dugoročnu profitabilnost. Pametno vođen biznis u ovoj oblasti ne samo da može biti isplativ, već i društveno odgovoran, uz pozitivan doprinos lokalnoj ekonomiji i zaštiti prirodnih resursa.