Raste spoljnotrgovinski deficit Srbije

Iz Srbije je u prvoh osam meseci ove godine izvezeno robe u vrednosti od 19,39 milijardi evra, što čini rast od 1,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 25,45 milijardi, što predstavlja povećanje od 5,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.  

Izražen u evrima, deficit iznosi nešto više od šest milijardi evra, što je povećanje od 18,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,2 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,7 odsto); sledi Beogradski region (23,6 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,0 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); slede Region Vojvodine (32,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,5 odsto), a oko 1,4 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama, saopštio je RZS.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,9 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i električne energije. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 2.955,3 a uvoz 1.028,6 miliona evra – suficit je 1.926,7 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom 287,3 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Kazahstanom, Azerbejdžanom, Ruskom Federacijom, Poljskom, Holandijom, Belgijom, Španijom, Slovenijom, Mađarskom, Francuskom, Austrijom, Švajcarskom, Južnom Korejom, Danskom, Grčkom, SAD.