Rastu cene prioritetnih energetskih projekata, izgradnja neizvesna

Za dve godine koliko je prošlo od usvajanja Polaznih osnova plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. do usvajanja izmena i dopuna tog dokumenta, cene izgradnje najvažnijih novih kapaciteta su značajno porasle, pojedine gotovo 90 odsto.

Kako piše Forbes Srbija, ukupna vrednost svih sedam prioritetnih energetskih kapaciteta države je 7,26 milijardi evra.

Realizacija, međutim, ne prati taj tempo, uglavnom svi projekti kasne. Za većinu njih nisu obezbeđena finansijska sredstva i nije se mnogo odmaklo sa izradom potrebnih dokumenata, odnosno planova koji moraju da prethode realizaciji.

Najvredniji energetski infrastrukturni državni projekat je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Vrednost ovog posla, porasla je od 2023. do maja 2025. kada su rađene izmene i dopune Polaznih osnova sa 1,4 milijarde evra, na 2,63 milijarde, prenela je agencija Beta.

Planirana godina završetka te hidroelektrane je 2038, novac za ovaj projekat nije obezbeđen, a prema onome što piše u dokumentu u planu je da se finansira iz kredita, sem 35 miliona evra koji će se obezbediti iz budžeta.

Prema nezvaničnim saznanjma Forbesa, država premišlja u vezi sa ovim projektom, a razlog je njegova cena, ali i činjenica da sa Rumunijom još nije definitivno dogovoren njihov pristanak da učestvuju u projektu.

Rukovodstvo EPS-a verovalo je da je Đerdap 3 preskup, ali i da projekat Srbiji nije od preke potrebe, pogotovo imajući u vidu da se planira izgradnja druge ovakve hidroelektrane – Bistrica. Ona je jeftinija i za nju nije neophodan dogovor sa drugom državom kao za Đerdap, za Bistricu se i najdalje odmaklo u izradi neophodnih studija i dozvola.

Đerdpa 3 je deo dogovora sa SAD, i proglašen je projektom od nacionalnog značaja.

Poznato je, takođe, da je za izgradnju ove hidroelektrane bila zainteresovana američka kompanija Behtel. Forbes Srbija dobio je i potvrdu Ministarstva energetike da je upravo ona i finansirala izradu Prethodne studije opravdanosti.

Iz državnih dokumenata vidi se i da se nije odmaklo dalje od toga. Ipak, iako ima govorkanja da će Srbija odustati od Đerdapa 3, zvaničnih potvrda toga nema.

Drugi po vrednosti energetski projekat čija cena je u poslednje dve godine porasla je izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana, ukupne snage 1 GW. Njihova vrednost porasla je u međuvremenu sa 1,4 na 1,7 milijardi evra.

U toku su pregovori sa finansijerima, pošto će se i za ovaj projekat država zadužiti. Očekivana godina završetka je 2028. ali kako stoji u vladinim dokumentima planska i tehnička dokumentacija još nije urađena. Kao partner države na ovom projektu odabran je američko-južnokorejski konzorcijum.

Stručnjaci su istakli da se rast vrednosti ovih projekata ne može opravdati samo inflacijom i rastom cena inputa, a sa druge strane, kažu da nema dokaza ni da je reč o korupciji koja „pumpa“ cenu. Mora se podvući da je i cena Moravskog koridora koji ova kompanija gradi zajedno sa turskom Enkom takođe drastično povećana.

Procena je, ipak, da je posredi nepostojanje kvalitetne tehničke dokumentacije i stvarne procene vrednosti projekta u momentu kada se planovi prave. I to je ključni razlog zašto se u planovima određuje niža cena od stvarne, pa se u kasnijim planovima te cene koriguju naviše. Nekada drastično, kao što je slučaj sa Đerdapom 3.

Najdalje se odmaklo sa projektom izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica i to je barem za sada, najizvesniji energetski projekat države koji bi trebalo da bude završen 2032. godine. Poslednja vrednost tog projekta je 962,5 miliona evra.

Porasla je u poslednje dve godine za 15 odsto, pokazuju dokumenta Ministarstva energetike. Finansiranje još nije dogovoreno.

Vlada je koliko pre dve godine nameravala Bistricu da gradi iz sopstvenih sredstava, dok je izmenama Polaznih osnova iz maja ove godine promenila odluku. Ipak će to biti kredit Japan International Cooperation Agency (JICA).

Ta agencija bi trebalo da kreditira 70 odsto vrednosti projekta, dok će 30 odsto biti obezbeđeno iz budžeta ili iz kredita. Kao potencijalni kreditor pominje se UK Finance.

Do sada je urađena Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom. Izrada Idejnog projekta je pri kraju. Urađena je i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ali će ona, piše u dokumentu ministarstva, biti ažurirana kada budu urađeni projekti koje radi JICA.

Izrađena je i Studija priključenja na prenosni sistem, a u izradi je projekat za građevinsku dozvolu kao i projekat za izmeštanje državnih puteva za potrebe izgradnje hidroelektrane.

Među prioritetnim ulaganjima u energetske kapacitete su i dve gasno-parne elektrane. I to u Nišu i Novom Sadu. Rok za njihovu izgradnju je 2030. godina, a iz planskih dokumenata vidi se da je cena one u Nišu povećana sa 250 na 500 miliona evra. Vrednost novosadske smanjena je sa 400 na 320 miliona evra.

Ni za jednu ni za drugu nije obezbeđen novac, niti je izrađena bilo kakva tehnička dokumentacija. Ranijih godina pominjalo se da bi investitor ovih gasno-parnih elektrana mogla biti kompanija povezana sa NIS-om, Gazprom Energoholdings koja je istovetan projekat uradila u Pančevu.

Ipak, očigledno se od toga odustalo, od nedavno je i ova kompanija podlegla sankcijama SAD, kao i NIS.

Maja ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se o gasno-parnoj elektrani u Nišu pregovara sa Azerbejdžanom. Promenjena je tom prilikom i vrednost od 500 miliona evra, a Vučić sada pominje investiciju od milijardu evra za ovaj energetski objekat.

Kako piše Forbes, država u svojim planovima pominje i izgradnju hidroelektrana Ibar. Reč je o nekadašnjem projektu EPS-a o izgradnji 10 manjih protočnih hidroelektrana između Raške i Kraljeva. Ovo je ulaganje o kojem se govori gotovo dve decenije, ali se nije odmaklo od početka.

EPS i italijanska firma Secci Energia potpisali su još 2010. ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Ibarske hidroelektrane. Preduzeće je potom i osnovano, a obrisano je iz privrednog registra tek 2022.