Razlika u ceni peleta između dve sezone i do 40 evra po toni

Cena peleta se razlikuje kroz dve sezone – letnju i zimsku, a nabavku je najbolje izvršiti nakon grejne sezone, kada je cena najniža, odnosno pelet je tada najjeftiniji. Razlika u ceni između dve sezone može da se kreće i do 30-40 evra po toni.

Trenutne cene ogreva porasle su u odnosu na prošlu godinu. Pelet je skočio na 32.000-35.000 dinara po toni, a cene nekih proizvođača idu i do 39.000 dinara. Bukov ćumur se prodaje za oko 12.000 dinara po toni, uz popuste za veće količine.

Dok tržište Evrope zahteva konstantnu isporuku i stabilne količine, domaći proizvođači peleta bore se da ostanu “iznad vode”.

Svetlana Božinović, direktorka firme Eko Step Pellet, u razgovoru za Biznis.rs kaže da su, uprkos rastu cena finalnih proizvoda, proizvođačima u Srbiji troškovi izmakli kontroli.

“Minimalac je povećan, energenti i sirovine su poskupeli. Više ne postoji trošak koji možete da ‘stegnete’. Jednostavno – čim proizvodite, već ste u minusu. Čitava prethodna godina protekla je bez zarade, a od januara smo u gubitku koji se stalno povećava. Tražili smo pomoć, tražili smo da država uzme učešće, bar u vidu subvencija, ali ništa. Nema modela podrške za proizvođače u ovoj delatnosti”, objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da, za razliku od subvencionisanih grana kao što su poljoprivreda ili energetika, proizvodnja peleta ostaje bez sistemske podrške.

“Evropa ima stroga pravila, ali mi nemamo mehanizme zaštite. Sve ide prema tržištu i cene na berzi određuju sve. Uvoz sirovina zavisi i od globalnih cena nafte i gasa, a proizvodnja je vezana za radnu snagu i energente – koji u Srbiji više nisu jeftini kao ranije. Trošak koji poraste automatski vas vodi u minus, a da biste pokrili sve morate da podignete cenu. Čim podignete cenu – gubite konkurentnost, i tako u krug”, navodi Božinović.

Da bi proizvođači bili „na nuli“ ili poslovali u plusu cena peleta trebalo bi da iznosi oko 200 evra po toni, plus porez od 10 odsto.

“Država je u jednom trenutku pokušala da zaustavi uvoz kako bi domaće tržište krenulo da diše. Međutim, brzo su pustili sve”, navodi Božinović dodajući da se pelet najviše uvozi iz zemalja regiona.

Vlada Srbije je u aprilu prošle godine odlučila da privremeno zabrani uvoz peleta, na inicijativu Ministarstva energetike. Odluka je stupila na snagu 13. aprila sa periodom važenja od 90 dana, a na isti period zabrana je produžena u julu, oktobru i decembru. Odluka je ukinuta početkom marta, mesec dana pre isteka roka važenja.

Zoran Drakulić je, komentarišući situaciju nakon ukidanja odluke o zabrani uvoza, rekao da proizvođači peleta u Srbiji ne mogu da se takmiče sa proizvođačima u Hrvatskoj koji dobijaju besplatno drvo, kao ni sa crnogorskim kolegama koje ga kupuju po nižim cenama.

Uprkos kalendarskom letu koje se približava u sektoru proizvodnje peleta već sada se oseća neizvesnost koja je postala novo pravilo na tržištu. Proizvođači kažu da su potrošači postali oprezni, pa sezonske kupovine više ne liče na godine pre energetske krize i inflatornog udara.

“Kupci su postali oprezniji. Potražnje ima, ali ne kao ranije, pre dve-tri godine. Tada je bila prava potražnja, rasprodavalo se u pretprodaji. Sad ljudi više vagaju i kalkulišu”, objašnjava jedan proizvođač peleta.

Prema rečima naših sagovornika, potrošači se sada dele u dve grupe: na one koji kupuju ranije – još pre godišnjeg odmora, i druge koji čekaju jesen u nadi da će cene pasti.

“Postoji ta grupa kupaca koja se već sada sprema za zimu, ali to nije veliki broj ljudi. Uglavnom se čeka septembar i nove cene”, kaže Milan Bojić, trgovac ovim ogrevom.

Proizvođači, s druge strane, pokušavaju da ostanu fleksibilni, nudeći konkurentne cene za veće količine, ali tržište ne reaguje kao ranije.

“Mi možemo da damo cenu i od 150-170 evra za veću količinu – recimo 500 tona za veleprodaju, ali tržište ne reaguje kao nekada”, ocenjuje Svetlana Božinović, direktorka firme Eko Step Pellet.