Rebalans budžeta povećava zaduživanje države za 76 milijardi, garancije porasle na 405 milijardi dinara

U Skupštinu Srbije stigao je Predlog rebalansa ovogodišnjeg budžeta o kome bi već sledeće nedelje trebalo da raspravljaju narodni poslanici.

Kako stoji u rebalansu, potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije (uključujući i operacije sa zamenom duga pre roka dospeća) iznose ukupno 976,45 milijardi dinara, što je za 76 milijardi dinara više nego u aktuelnoj republičkoj kasi, izračunao je Biznis.rs.

U isto vreme, rebalansom je predviđeno da se u 2024. godini mogu izdati garancije Republike Srbije do iznosa od 405 milijardi dinara ili 3,43 milijarde evra, dok je do sada u te svrhe planirano oko dva i po puta manje novca – 180,96 milijardi dinara ili 1,53 milijarde evra.

Sredstva za finansiranje deficita iz rebalansa, koji iznosi 215,9 milijardi dinara, Vlada Srbije planira da obezbedi iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada, kao i iz sredstava koje je našoj zemlji odobrio Međunarodni monetarni fond.

Ukupno bi iz tih izvora, kao što stoji u članu 2. stav 1. predloga rebalansa, trebalo da dođe 545 milijardi dinara, dok bi kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu u dinarima i stranoj valuti trebalo da se obezbedi 290 milijardi dinara.

Po potrebi, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, sredstva za pokrivanje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine mogla bi da dođu i od emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti u iznosu od najviše 170 milijardi dinara.

Iz primanja od prodaje domaće finansijske imovine Vlada računa na najviše osam milijardi dinara za pokrivanje minusa u rebalansu budžeta. Radi se, inače, o sredstvima koja predstavljaju potencijalno maksimalno zaduživanje Srbije, navodi se u tekstu rebalansa.

„U slučaju da nije moguće ostvariti primanja po osnovu zaduživanja u planiranoj proporciji između zajmova i emitovanih državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, kao i da je moguće obezbediti bolje uslove finansiranja iz drugih izvora, moguća je promena strukture u okviru datih izvora finansiranja, uz uslov da se ne pređe ukupan iznos planiranih sredstava za tu namenu u visini od 1.013 milijardi dinara“, ističe se u predlogu rebalansa koji je Vlada Srbije uputila Skupštini.

U slučaju ostvarenja maksimalnih planiranih primanja po osnovu zaduživanja neophodnih za finansiranje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine, iznos od 36,55 milijardi dinara predstavljaće „pozitivnu promenu stanja na računu„, ističe se u obrazloženju i dodaje da se sredstva od planiranih primanja mogu koristiti i za otplatu obaveza koje dospevaju u narednoj godini.

U rebalansu se, kao i u budžetu za 2024. godinu, pominju i sredstva od potencijalnih privatizacija ili koncesija.

„Ukoliko se u toku godine obezbede primanja od privatizacije ili povoljnijih dugoročnih koncesionalnih zajmova, proporcionalno će se smanjivati drugi kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu“, piše u predlogu rebalansa.

Kome će država garantovati zaduživanje?

U predlogu rebalansa stoji da se u 2024. godini mogu izdati garancije Republike Srbije do iznosa od 405 milijardi dinara ili 3,43 milijarde evra, dok je dosadašnjom republičkom kasom planirano da se za garancije ove godine da najviše 1,53 milijarde evra.

Najveća promena desila se kod garancija namenjenih domaćim i stranim bankama, koje su u rebalansu „porasle“ na 2,86 milijardi evra, sa ranije ukalkulisanih 959,6 miliona evra.

Najveća i jedina novina u tom delu republičke kase je projekat „Izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije“, za koji su rebalansom planirane državne garancije poslovnim bankama od 1,9 milijardi evra.

Garancije na ime tog projekta namenjene su Elektroprivredi Srbije (EPS).

Podsetimo da je Ministarstvo finansija u februaru ove godine saopštilo da Srbija započinje projekat izgradnje samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije, što je, kako je ocenio ministar Siniša Mali, „najveća investicija u obnovljive izvore energije u Evropi ove godine“.

„U ovaj projekat uključene su najbolje svetske kompanije i finansijske institucije, eksportno kreditne agencije poput US Eksim, MIGA, Švedske izvozno kreditne korporacije, i drugih“, rekao je Mali u Ministarstvu finansija nakon održanog sastanka sa finansijerima projekta, kojem je prisustvovala i ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David.

Kako je rekao, očekuje se da će se realizacijom ovog projekta obezbediti dodatni gigavat električne energije iz obnovljivih izvora, sa godišnjom proizvodnjom od 1,2 TWh. Izgradnja bi, kako se očekuje, trebalo da bude završena 2028. godine, stoji u saopštenju ministarstva.