Rebalansom budžeta povećan deficit sa 2,2 na 2,9 odsto, veći izdaci za kamate

Predloženi rebalans budžeta Srbije predviđa povećanje fiskalnog deficita u 2024. godini, s prvobitno planiranih 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,9 odsto, čime je posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta, promenjen smer fiskalne politike, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga izmena i dopuna Zakona o budžetu.

Glavna karakteristika tog predloga je, kako je istakao, Fiskalni savet snažno povećanje javnih rashoda.

„Njihov rast u odnosu na inicijalni budžetski plan iznosi čak 198 mijardi dinara ili skoro 1,7 milijardi evra“, naveo je Fiskalni savet.

Iako su rebalansom znatno povećani i prihodi budžeta, za gotovo 133 milijardi dinara, odnosno za 1,1 milijardu evra, to nije bilo dovoljno da kompenzuje planirano povećanje budžetskih rashoda.

Zbog toga je krajnji rezultat predloženog rebalansa povećanje fiskalnog deficita sa 197 milijardi dinara (oko 1,7 mlijardi evra) na 263 milijardi dinara, što je više od 2,2 milijarde evra, prenela je Beta.

„Posmatrano kao učešće u BDP-u, predviđeno je da se deficit budžeta u 2024. poveća sa 2,2 odsto BDP-a na 2,9 odsto BDP-a. Srbija je tako posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta, ovim rebalansom promenila smer fiskalne politike“, istakao je Fiskalni savet.

Dodaje se da je, nakon kriznog deficita od 8,3 odsto BDP-a iz 2020, u narednim godinama deficit republičkog budžeta postepeno smanjivan, prvo na 4,5 odsto BDP-a u 2021, pa na 3,3 odsto BDP-a u 2022. i na kraju na 2,2 odsto BDP-a koliko je ostvareno u 2023. godini.

Fiskalni savet je ocenio da je  predloženim rebalansom taj trend prekinut i da može biti „korak u pogrešnom smeru ukoliko rast kapitalnih investicija ne dovede do bržeg rasta BDP“.

Privredni rast Srbije u 2024. je – kako je navedeno – solidan, Vlada ga prognozira na 3,8 odsto i ne zahteva dodatne fiskalne stimulanse, naročito imajući u vidu da je u prvoj polovini godine domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla znatno brže od rasta BDP.

„S druge strane, inflacija u Srbiji i dalje je među najvišim u Evrop i u takvom makroekonomskom okruženju ispravno je bilo ići ka daljem smanjivanju fiskalnog deficita, za šta su u 2024. postojali preduslovi jer su javni prihodi u prvih osam meseci 2024. bili primeto veći od plana“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da se Vlada, međutim, opredelila za drugačiju ekonomsku politiku, odnosno za snažno povećanje budžetskih rashoda do kraja godine i posledični rast fiskalnog deficita.

Fiskalni savet je ocenio da je trebalo imati u vidu i to da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama, poslednje evroobveznice koje je emitovala država imale su kamatnu stopu višu od šest odsto, a još nepovoljniji su bili krediti koji su se tokom 2024. uzimali od komercijalnih banaka za finansiranje pojedinih javnih projekata, obilaznica oko Kragujevca, saobraćajnica Šabac – Loznica, Dunavska magistrala, Nacionalni stadion.

Kamatne stope na te projekte kretale su se između osam i devet odsto.

Zbog pogoršanja uslova zaduživanja i (apsolutnog) povećanja javnog duga, rashodi republičkog budžeta za plaćanje kamata snažno su porasli u prethodne dve godine, u 2022. su bili 105 milijardi dinara, a rebalansom za 2024. već se projektuju na 185 milijardi dinara, što je rast od skoro 700 miliona evra.

„Jedan od kurioziteta sadašnje fiskalne politike je to da se država već pre rebalansa unapred snažno zadužila, zbog čega trenutno raspolaže velikim depozitima na svom računu. Postojanje tih sredstava, međutim, nije objektivan argument kojim bi se pravdalo veliko povećanje javne potrošnje. Naprotiv, velike i skupe depozite kojim država trenutno raspolaže moguće je iskoristiti za otplatu glavnice javnog duga koji u narednim mesecima dospeva na naplatu, a ne za finansiranje novih budžetskih rashoda“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da je dobro to što planirano pogoršanje fiskalnih kretanja ipak nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije.

Planirano povećanje fiskalnog deficita po definiciji u krajnjem ishodu rezultira većim zaduženjem zemlje, nezavisno od trenutnog stanja depozita, istakao je Fiskalni savet.

Olakšavajuća okolnost je, međutim, to što nominalni BDP u 2024. raste još brže, pa će učešće javnog duga u BDP ipak blago da se umanji.

Rast BDP-a Srbije u evrima u 2024. iznosi skoro 10 odsto, sa 69,5 milijardi evra na 76,4 milirdi evra, dok će javni dug opšte države da poraste za oko šest odsto, sa 36,5 milijardi evra na oko 38,5 milijardi evra).

Tako će učešće javnog duga u BDP-u da se umanji sa 52,3 odsto BDP-a, koliko je bilo na kraju 2023, na ispod 52 odsto BDP na kraju 2024. godine.

„To znači da planirano povećanje fiskalnog deficita u osnovi ne ugrožava fiskalnu i makroekonomsku stabilnost zemlje, ipak trebalo bi skrenuti pažnju na neke dodatne činioce koje nalažu oprez. Prvo, visok rast BDP-a u evrima od oko 10 odsto dobrim delom počiva na faktorima koji nisu dugoročno održivi. Na njega, pored solidnog realnog rasta BDP-a od 3,8 odsto utiče i još uvek relativno visoka prosečna inflacija (4,7 odsto), kao i veći deflator BDP-a od 5,7 odsto usled bržeg rasta domaćih od uvoznih cena i blago nominalno jačanje dinara u odnosu na evro“, naveo je Fiskalni savet.

Trebalo b, kako je istaknuto, imati u vidu i to da je zbog visokih kamatnih stopa trošak servisiranja i javnog duga od oko 50 odsto BDP-a u Srbiji relativno veliki.

Dodaje se da su budžetski rashodi za kamate u Srbiji u 2023. bili jedan odsto BDP, a na primer u Francuskoj su bili 1,7 odsto BDP-a, iako je javni dug Srbije na kraju 2023. bio 52,5 odsto BDP-a, a u Francuskoj 110,5 odsto BDP-a. Fiskalni savet zbog toga ocenjuje da je ekonomski neobjektivno porediti veličinu javnog duga Srbije s javnim dugom ekonomski razvijenijih zemalja.