Redovno održavanje solarnih panela može značajno povećati njihovu efikasnost

Najnoviji podaci sa početka avgusta pokazuju da je broj prozjumera u Srbiji stigao do 5.071, sa ukupno 106 MW instalisane snage. Registar kupaca-proizvođača Elektrodistribucije Srbije beleži da najbrojniju grupu čine domaćinstva – ukupno 3.667 prozjumera sa instalisanom snagom od 30,2 MW.

Iako još uvek skroman, segment stambenih zajednica počinje da se razvija, navodi Udruženje OIE Srbija. Do danas je registrovano svega pet takvih zajednica sa ukupnom instalisanom snagom od 89,5 kW. Ostali kupci-proizvođači poput industrije, ustanova i drugih pravnih subjekata (1.399), imaju znatno veću instalisanu snagu (75,7 MW).

Kada je reč o regionalnoj raspodeli domaćinstava-prozjumera, Vojvodina ima najveći udeo od 36,7 odsto, prate je Istočna i Južna Srbija sa 27,8 odsto i Šumadija i Zapadna Srbija sa 18,6 odsto, dok Grad Beograd učestvuje sa svega 16,9 odsto.

“Poseban doprinos lokalnoj održivoj energiji daje Kruševac, gde je kompanija Henkel Srbija pustila u rad elektranu snage 5 MW, prijavljenu kao kupac-proizvođač u registru”, navode iz udruženja.

Ne postoji precizan javni registar solarnih elektrana, pa nije poznat njihov tačan kapacitet u Srbiji, ali prema proceni Udruženja OIE Srbija on iznosi više od 200 MW. Kapacitet solarnih elektrana priključenih na distributivni sistem električne energije odavno je prešao 100 MW, a ova cifra je prvi put premašena u maju 2024. godine.

U julu ove godine solarna elektrana „Petka“ u Kostolcu, snage 10 megavata, puštena je u probni rad, što je ocenjeno kao još jedan važan pionirski zaokret u našoj energetici.

Održavanje solarnih panela

Svi ovi sistemi zahtevaju održavanje. Studije pokazuju da redovno čišćenje solarnih panela može značajno povećati njihovu efikasnost, jer prljavi paneli mogu izgubiti do 25 odsto svoje efikasnosti, a u ekstremnim uslovima gubitak može dostići i 50 odsto.

Ako ste pomislili da je kiša dovoljna – prevarili ste se. Naime, ona nije dovoljna da ukloni prljavštinu, kao ni druge probleme poput ptičjeg izmeta, mrtvih insekata, polena i zagađenja, jer obično nema dovoljan pritisak. Takođe, može da ostavi i mrlje, zbog čestica prisutnih u vodi. Zbog toga je važno automatizovano čišćenje solarnih panela, a Sky Robots iz Mladenovca je jedna od prvih firmi u Srbiji koja je uvela uslugu mašinskog pranja korišćenjem automatizovanih robota specijalno napravljenih za te svrhe.

Mladen Ivanov, menadžer prodaje za region Balkana, kaže za Biznis.rs da je na ideju došao – „guglajući“.

“Oduvek sam bio fasciniran robotima, novim tehnologijama i idejama da se poslovi dobrom opremom mogu raditi brže i kvalitetnije. Pretraživao sam i naišao na video u kome se prikazuje robotsko pranje solarnih panela na skladištima proizvodnih pogona. Pre četiri godine, kada se javila ideja, u našoj zemlji se to još uvek radilo ručno i retko ko je radio. U to vreme je i počela veća ekspanzija solarnih elektrana kod nas i u okruženju. Prepoznali smo potencijal ovih usluga, kontaktirali smo proizvođača Robosys, čiji smo danas ekskluzivni uvoznik i distributer, i počeli konkretne aktivnosti”, navodi.

Roboti za čišćenje solarnih elektrana rade brzo, precizno i bez upotrebe hemikalija, smanjujući rizik od oštećenja panela. Kako objašnjava naš sagovornik, za pranje fotonaponskih panela mora se koristiti čista dejonizovana voda, jer ne sadrži rastvorene supstance u vodi. Za razliku od sastava obične vode, koja može, zbog rastvora supstanci u njoj, biti kisela, bazna ili alkoholna, dejonizovana čista voda ne ostavlja mrlje na panelima.

U poređenju sa ručnim pranjem, robotska tehnologija omogućava konstantne rezultate uz manju potrošnju vode i minimalnu ljudsku intervenciju.

“Naš robot za pranje namenjen je za profesionalno čišćenje solarnih panela na ravnim površinama i krovovima. Uz pomoć naprednih četki, senzora i inteligentne kontrole, prilagođen je za rad u različitim vremenskim uslovima i na različitim vrstama konstrukcija”, pojašnjava naš sagovornik.

Zašto je važno čišćenje solarnih panela?

Postoje dva aspekta važnosti pranja solarnih elektrana. Prvi se odnosi na tehnički deo same opreme.

“Ako se paneli na elektranama ne peru redovno, makar tri puta godišnje, oni imaju dosta kraći vek trajanja. Prašina, polen, ptičji izmet, kiša i sneg u sebi sadrže čestice soli, kamenca, prljavštine i drugih elemenata koji vremenom nagrizaju površinu panela. Ostaci posle kiše u uglovima i ivicama stvaraju kamenac koji se, ukoliko se ne otklanja redovno, posle nekoliko godina ne može skinuti. Na tim mestima se stvaraju hot spotovi i dolazi do pregrevanja panela. Panel mora da se menja nakon samo nekoliko godina od instalacije. Ako se redovno pere životni vek opreme se značajno produžava”, ističe Mladen Ivanov.

Drugi aspekt je finansijski. Ukoliko se paneli ne peru, produktivnost i proizvodnja struje može da opadne i za 30 odsto godišnje.

“Iz ovoga je lako izračunati gubitke u novcu na godišnjem nivou. Antirefleksni premaz na površini panela, ukoliko se ne održava, propada. Mrlje, ma koliko male bile, mogu rasejavati dolazeću sunčevu svetlost, smanjujući količinu koja se apsorbuje i pretvara u elektricitet. Deluju kao sitne senke na ćelijama i blokiraju deo dolazeće sunčeve svetlosti, smanjujući ukupnu proizvodnju energije”, napominje Ivanov.

On ocenjuje da je tržište potencijalno veliko i konstantno raste kako raste i broj elektrana u Srbiji. Oprema je namenjena vlasnicima elektrana, ali i firmama koje se bave instaliranjem i održavanjem elektrana, pa na ovaj način mogu da prošire listu usluga.

“Plan za budućnost je da što više širimo svest o važnosti redovnog pranja solarnih elektrana. Da edukujemo potencijalne korisnike naših usluga ili kupce naše opreme o ovoj temi, kao i da na terenu prikazujemo sve ovo kako bi zainteresovani mogli uživo da vide kako robot funkcioniše”, navodi Mladen Ivanov.