Referentna kamatna stopa NBS bez promene

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da ne menja referentnu kamatnu stopu, odnosno da je zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).

Prilikom donošenja navedene odluke Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, navodi se u saopštenju iz Kabineta guvernera centralne banke.

U skladu sa očekivanjima NBS, međugodišnja inflacija je početkom ove godine nastavila da se kreće ispod centralne vrednosti cilja i u februaru je iznosila 2,5 odsto. Pri tome, cene hrane i bezalkoholnih pića nastavile su da beleže međugodišnji pad koji je u februaru iznosio 0,7 odsto, što je u velikoj meri rezultat primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su u periodu od septembra prethodne do marta tekuće godine bile ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji.

„Pretpostavka februarske projekcije bila je da će donošenje sistemskih zakona koji imaju za cilj da spreče pojavu nepoštenih trgovačkih praksi doprineti da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre donošenja Uredbe, ali da će se zbog niske baze iz prošle godine, po osnovu primene Uredbe, inflacija od septembra ove godine kretati oko nivoa od četiri odsto. Takođe, pretpostavljeno je da svetske cene nafte i drugih energenata, kao i drugih primarnih proizvoda, neće beležiti veći rast. Međutim, dodatno zaoštravanje geopolitičkih tenzija i izbijanje sukoba na Bliskom istoku znatno su povećali svetske cene nafte u prethodnih mesec i po dana, što se odrazilo na cene ostalih energenata“, ocenjuje Izvršni odbor NBS.

S obzirom na to da je Srbija neto uvoznik energenata, rast cena nafte odražava se i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, ali će efekti na ukupnu inflaciju zavisiti od dužine i intenziteta trajanja sukoba.

Aktuelna globalna dešavanja i rast svetskih cena nafte mogu nepovoljno uticati i na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i na tokove robe i kapitala, koji su i pre izbijanja najnovije krize bili pod određenim pritiskom zbog jačanja protekcionizma u najvećim svetskim ekonomijama.

Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, sukob na Bliskom istoku povećao je neizvesnost u vezi sa izgledima američke i evropske inflacije i ekonomske aktivnosti i otežao procenu budućih odluka monetarnih politika Sistema federalnih rezervi (FED-a) i Evropske centralne banke.

„U takvim okolnostima, kreatori ekonomske politike u Srbiji koordinirano sprovode mere radi očuvanja cenovne stabilnosti i ublažavanja negativnih efekata eksternih šokova. Država je već preduzela mere usmerene na ograničavanje rasta cena naftnih derivata na domaćem tržištu – zabranila je izvoz naftnih derivata i smanjila akcize na gorivo, što treba da ograniči i sekundarne efekte prelivanja na ostale cene, a time i da spreči da dođe do znatnijeg rasta inflatornih pritisaka. Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Ukoliko proceni da rast svetskih cena nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima“, ističe Izvršni odbor, uz napomenu da rezultati martovskih anketa ukazuju na to da su kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i dalje oko centralne vrednosti cilja, a očekivanja privrede u granicama cilja.

Kada je reč o ekonomskoj aktivnosti, nakon izazova početkom godine, pre svega u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru je ostvareno poboljšanje, čemu je najviše doprineo uslužni sektor, kao i ponovno pokretanje rada rafinerije u Pančevu krajem januara. Očekuje se da će pronalaženje dugoročno održivog rešenja za nesmetano poslovanje Naftne industrije Srbije dodatno podržati privredni rast u nastavku godine.

„Pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda očekuje se od potrošnje i investicija u osnovna sredstva, uz značajnu ulogu realizacije investicionih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Expo 2027”, dok se u 2027. godini očekuje i pozitivan doprinos neto izvoza usled održavanja specijalizovane izložbe Expo. Tokom prethodne godine rast kreditne aktivnosti, omogućen povoljnim uslovima kreditnog zaduženja, pružao je značajnu podršku privrednom rastu, a slični trendovi nastavljaju se i u ovoj godini, budući da je rast kreditne aktivnosti u februaru ubrzao na 16,4 odsto, međugodišnje posmatrano. Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim i trgovinskim tenzijama i rastom cena energenata, što se može negativno odraziti na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala“, zaključuju iz centralne banke.

Izvršni odbor će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka, u zavisnosti od podataka koji budu pristizali.

U značajno izmenjenim okolnostima u odnosu na prethodnu, februarsku projekciju inflacije i bruto domaćeg proizvoda, Narodna banka Srbije trenutno ocenjuje održivost aktuelnih projekcija i izrađuje različita scenarija kako bi se što bolje sagledali potencijalni rizici i obezbedila blagovremena i adekvatna reakcija monetarne politike ukoliko se proceni da je potrebna da bi se održala cenovna stabilnost u srednjem roku.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 7. maja.