Referentna kamatna stopa NBS zadržana na nepromenjenom nivou

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,0 odsto. Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (4,75 odsto) i kreditne olakšice (7,25 odsto).

„Prilikom donošenja odluke da zadrži referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa na prethodna dva sastanka smanjena za ukupno 50 baznih poena i da je potrebno sagledati efekte donetih mera, kao i da je, i pored povratka inflacije u granice cilja, i dalje neophodna opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije“, navodi se u zvaničnom saopštenju naše centralne banke.

U našoj jučerašnjoj analizi dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ispravno je zaključio da bi „bilo previše“ da dođe i do trećeg smanjenja visine referentne kamatne stope, i da je verovatnije da ona ostane nepromenjena. „Verujem da će zastati zato što je NBS već poslala jasan signal u kom pravcu će ići njene odluke”, prokomentarisao je Grubišić za naš portal.

Izvršni odbor je istakao da opreznost monetarne politike NBS nalažu kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega i dalje povećani geopolitički rizici i njihov uticaj na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda.

„Na izražene varijacije u proceni različitih institucija u pogledu kretanja svetske cene nafte, pored prisutne međunarodne neizvesnosti, utiču i brojni drugi faktori na strani ponude i tražnje, a pre svega promenljivi izgledi za rast kineske ekonomije. U izvesnoj meri opreznost u donošenju odluka o monetarnoj politici zahtevaju i izgledi za globalnu inflaciju u narednom periodu, koji ukazuju na to da će njeno usporavanje biti postepenije nego što se prethodno očekivalo, a u skladu s tim sporiji će biti i tempo ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka“, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.

Takođe, opreznost je potrebna zbog neizvesnog uticaja vremenskih prilika na karakter ovogodišnje i globalne i domaće poljoprivredne sezone, ističe se.

Podsetimo, kada inflacija stagnira ili se smanjuje, centralne banke obično reaguju snižavanjem referentnih kamatnih stopa, u cilju podsticanja potrošnje i nivoa investicija, a posledično i ekonomskog rasta. Kada centralna banka snizi referentnu kamatnu stopu krediti postaju jeftiniji i generalno se jača likvidnost svih učesnika u privredi.

Preterano snižavanje kamatnih stopa može imati i negativne posledice, kao što su inflacija imovine, povećanje zaduženosti ili slabljenje valute. Stoga centralne banke pažljivo procenjuju ekonomske uslove i koriste različite instrumente monetarne politike kako bi postigle ravnotežu između podsticanja rasta i kontrolisanja inflacije.

„Međugodišnja inflacija se u maju vratila u granice cilja, nakon čega je u junu dodatno usporila na 3,8 odsto. Usporavanju inflacije prethodnih meseci doprinosile su sve komponente inflacije. Izvršni odbor NBS očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama ciljanog raspona (3 ± 1,5 odsto) u celom horizontu projekcije. Prema avgustovskoj centralnoj projekciji, nakon privremenog rasta u julu, inflacija bi trebalo da uspori i da se tokom naredne godine približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto“, očekuju u NBS.

Na privremeni rast inflacije u julu u najvećoj meri će uticati serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda, na šta se odražava rast cena ovih proizvoda na svetskom tržištu ili sirovina u njihovoj proizvodnji, kao i pojedinih usluga koje pripadaju kategoriji regulisanih cena.

„Ponovnom smanjenju inflacije nakon jula doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, kao i očekivani pad svetske cene nafte u skladu s fjučersima“, zaključuje se u prognozi NBS.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, ekonomska aktivnost je i u drugom tromesečju zabeležila veći međugodišnji rast od prvobitnih očekivanja, sa 4,2 odsto. Pozitivna kretanja u realnom sektoru očekuju se i u nastavku godine, vođena rastom domaće tražnje, očekuju kreatori domaće monetarne politike.

„Većoj privatnoj potrošnji trebalo bi da doprinese rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije, a rastu investicija u osnovna sredstva povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Prema oceni Izvršnog odbora, iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona znatnije uticati na inflaciju“, stav je NBS.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. septembra 2024. godine.