Referentna kamatna stopa nepromenjena četvrti mesec zaredom

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas, na prvoj sednici u 2025. godini, da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da ne menja kamatne stope na depozitne – 4,5 odsto i kreditne olakšice – 7,0 odsto.

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna 2024. godine smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu.

U saopštenju iz Kabineta guvernera NBS naglašeno je i da je, i pored povratka inflacije u granice cilja i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike imajući u vidu neizvesnost u međunarodnom okruženju, pre svega usled izraženih geopolitičkih tenzija i fragmentacije svetskog tržišta.

„Ovakva kretanja bi mogla da utiču na globalno makroekonomsko okruženje, trgovinske tokove i lance snabdevanja, sa posledicama na inflaciju i ekonomsku aktivnost, a time i na monetarne politike centralnih banaka. Opreznost monetarne politike je potrebna i s obzirom na to da nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju može uticati na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda. Iako se svetska cena sirove nafte stabilizovala od sredine oktobra, zahvaljujući pre svega očekivanoj slaboj tražnji za naftom iz Kine i dobroj snabdevenosti svetskog tržišta, neizvesnost u pogledu njenog kretanja u narednom periodu i dalje je prisutna“, navode iz centralne banke.

Neizvesnost je prisutna i u pogledu kretanja svetske cene gasa, s obzirom na to da je Ukrajina zabranila protok gasa preko njene teritorije iz Rusije ka Evropskoj uniji, nakon isteka prethodnog sporazuma.

Rekordne cene koje su pojedine prehrambene sirovine dostigle na svetskim berzama zbog suše u zemljama koje su vodeći proizvođači (kakaoa zbog suše u Zapadnoj Africi i kafe zbog suše u Brazilu) takođe izazivaju zabrinutost u pogledu svetskih cena hrane, kao i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled suše tokom letnjih meseci.

Zahvaljujući efektima monetarnih mera Narodne banke Srbije, nižoj uvoznoj inflaciji, smanjenju inflacionih očekivanja i postepenom iščezavanju efekata eksternih šokova, inflacija u Srbiji se od maja 2024. nalazi u granicama cilja (3±1,5 odsto) i u novembru je usporila na 4,3 odsto međugodišnje, gde se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, zadržala i u decembru.

Opadajuća putanja inflacije u 2024. godini postignuta je, pre svega, nižim cenama energenata i usporavanjem prehrambene inflacije, ali i smanjenjem bazne inflacije. Ipak, slično kao u zemljama regiona, bazna inflacija je trenutno viša i postojanija od ukupnog rasta cena i kreće se nešto iznad pet odsto.

„U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi i niža uvozna inflacija. Očekuje se da će i bazna inflacija usporiti u narednom periodu i postepeno se približiti ukupnoj inflaciji“, ocenjuje Izvršni odbor NBS.

Odlučujući o monetarnoj politici Izvršni odbor je imao u vidu da je smanjenje inflacije u Srbiji ostvareno uz pozitivna kretanja pokazatelja u realnom sektoru. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda je u 2024. godini iznosio 3,9 odsto. Time je BDP za više od 18 odsto bio veći u odnosu na pretpandemijski nivo.

„Privredni rast u prethodnoj godini rezultat je rasta aktivnosti u industriji, građevinarstvu i uslužnim sektorima. U okviru industrije važan je rast prerađivačke industrije od 4,4 odsto, koji je ostvaren uprkos niskoj eksternoj tražnji, pre svega iz zone evra. U skladu sa kretanjima u realnom sektoru, nastavljena su povoljna kretanja na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada od 9,2 odsto u 2024, čime je očuvana kupovna moć stanovništva. Rekordan priliv stranih direktnih investicija od preko pet milijardi evra, kao i visoki kapitalni izdaci države podržavaju povoljne izglede za rast ekonomske aktivnosti u narednom periodu“, zaključuju iz NBS.

Podršku domaćim privatnim ulaganjima daju i povoljniji uslovi finansiranja zahvaljujući ublažavanju monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke i po tom osnovu ubrzanje kreditne aktivnosti na osam odsto međugodišnje u novembru.

Povoljniji uslovi finansiranja rezultat su i niže premije rizika zemlje usled povećanja kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane rejting agencije Standard&Poor’s, što će se odraziti na dalji rast raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i na privredni rast, ističe se u saopštenju.

S druge strane, oporavak tražnje naših vodećih trgovinskih partnera, još uvek je spor, s tim da se postepeno ubrzanje očekuje u narednom periodu, što će, zajedno sa realizacijom investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027” i ostalih infrastrukturnih projekata, doprineti ubrzanju rasta ekonomske aktivnosti na raspon od četiri do pet odsto u ovoj i naredne dve godine.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike.

Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati nova projekcija inflacije i ekonomske aktivnosti i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 13. februara.