RERI: Najveći industrijski zagađivači u Srbiji su najprofitabilnije kompanije

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ukazao je danas na problem ogromnog zagađenja koje stvaraju industrijska postrojenja u Srbiji od kojih većina radi bez integrisanih dozvola i uz prećutno odobravanje regulatora, izvršne i sudske vlasti koji ne postupaju u skladu sa važećim zakonima i propisima.

Predstavnici RERI su na predstavljanju publikacije o primeni propisa u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine naveli da je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine u primeni već 20 godina i da se može bez dileme zaključiti da je primena ovog zakona neuspešna.

“Od oko 220 operatera koji su bili dužni da pribave integrisanu dozvolu do 31. decembra 2024. tu obavezu je ispunilo njih 60-70. Ostalih 150 operatera bez ikakvih prepreka neometano i nezakonito obavljaju svoje poslovne aktivnosti”, navela je pravna savetnica RERI Hristina Vojvodić.

Kako je istakla, Ministarstvo zaštite životne sredine ne vodi uredne ažurirane registre o izdatim dozvolama i o postrojenjima koja imaju obavezu da pribave dozvole, pa je tačan broj operatera koji krše zakon teško utvrditi.

Programski direktor RERI Mirko Popović kazao je da su veliki zagađivači najprofitabilnije kompanije u Srbiji i one su pošteđene primene zakona jer na štetu građana zagađuju životnu sredinu.

“Kada EPS emituje 300.000 tona sumpora to ode u atmosferu, a zatim u naša pluća i kiselu kišu”, istakao je on.

TENT jedan od najvećih zagađivača

Kako su naveli, termoelektrane TENT A i B spadaju među najveće zagađivače u Srbiji i jedno su od više od 150 postrojenja koja trenutno posluju nezakonito, bez integrisanih dozvola. Činjenica da prekoračenja emisija sumpor-dioksida negativno utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu potvrđena je presudom Višeg suda u Beogradu iz septembra 2022. godine, kojom je EPS-u naloženo da preduzme mere za značajno smanjenje emisija iz termoelektrana.

Pribavljanje integrisane dozvole i usklađivanje sa najboljim dostupnim tehnikama omogućilo bi usklađivanje sa propisanim emisijama. Međutim, EPS od 2013. godine bezuspešno pokušava da pribavi integrisanu dozvolu.

Prema oceni RERI, postojeći sistem sankcionisanja ne obezbeđuje efikasno kažnjavanje zagađivača, a izrečene novčane kazne su izuzetno niske. Kao primer navode da je kompanija Serbia Zijin Copper kažnjena sa 250.000 dinara zbog gotovo godinu dana nezakonitog rada.

Sa druge strane, tužilaštva i sudovi često ne prepoznaju ozbiljnost kontinuiranog kršenja zakona i potrebu za izricanjem privremenih mera, poput zabrane rada dok se ne pribavi integrisana dozvola.

Hristina Vojvodić kazala je da je novim zakonskim nacrtom pooštrena donja granica kada su u pitanju kaznene odredbe, ali i dodala da su odredbe koje se tiču nadzora ostale iste kao u postojećem zakonu.

Zaštita životne sredine nije trošak

Ekonomista i specijalni savetnik Fiskalnog saveta Slobodan Minić kazao je da bi Srbija trebalo da prestane da ulaganja u zaštitu životne sredine posmatra kao trošak i da bi to trebalo da se percepira kao investicija.

„Srbija bi u narednih pet do deset godina trebalo da uloži između 1,3 i 1,5 milijardi evra kako bi svoju industriju uskladila za zahtevima iz direktive o industrijskim emisijama i to se odnosi na nove investicije, ali i na sanaciju već postojećeg zagađenja. Dve trećine se odnosi na energetski sektor„, rekao je Minić.

To nije mali iznos ako se pogleda nominalno, ali ako se uporedi sa iznosom od dva odsto BDP-a, odnosno skoro dve milijarde evra koliko se procenjuje ukupan godišnji eksterni trošak po društvo koje industrija stvara samo zbog zagađenja vazduha, onda ta cifra i ne deluje tako veliko, kazao je Minić.  

Okupljeni su ocenili i da pri izradi Novog zakona nije dovoljno uzeta u obzir praksa primene postojećeg zakona i izrazili sumnju da će novi zakon bitno promeniti stanje.

Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je Nacrt zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, a komentari i sugestije mogu se dostaviti do 15. decembra nakon čega će ih Ministarstvo analizirati i sačiniti izveštaj. Zatim se očekuje da usledi javna rasprava.