Rešenje za reformu državnih apoteka u javno-privatnom partnerstvu

Vlada Srbije treba da se odredi po pitanju budućnosti svojih zdravstvenih ustanova, prvenstveno apoteka, ocenjuje Savet stranih investitora (FIC) u najnovijoj analizi farmaceuteske industrije u okviru ovogodišnjeg izdanja Bele knjige.

“Ukoliko državne apoteke nemaju budućnost kao takve, čvrsta preporuka je da njihovo poveravanje privatnom partneru bude sprovedeno u skladu sa zakonom, gde je ključan onaj o javno-privatnom partnerstvu, a prema modelu koji uvažava specifičnosti koje proizilaze iz statusa i poslovanja apoteke u javnoj svojini nad kojom se sprovodi JPP (javno-privatno partnerstvo). To garantuje zakonitost postupka, transparentnost i maksimizaciju koristi za sve učesnike”, navodi se u preporukama FIC-a.

Kada je reč o politici cena lekova i troškovima prometa, Savet stranih investitora napominje da ratni sukobi u svetu, a posledično ekonomska kriza i inflacija, imaju snažan negativan uticaj na farmaceutsku industriju. Negativan uticaj odrazio se kako na proizvodnju lekova, tako i na lanac distribucije.

“Kao rezultat toga, cene farmaceutskih proizvoda bile su predmet fluktuacije, odnosno povećanja usled povećanih troškova transporta, ograničenog pristupa i poskupljenja sirovina, povećanih troškova proizvodnje i geopolitičke neizvesnosti. Sve navedeno ima veliki uticaj na kontinuirano snabdevanje i dostupnost lekova, što se manifestovalo kroz globalne nestašice većeg broja lekova”, ističe FIC.

Izazovi u snabdevanju lekovima i potencijalnim povlačenjima sa tržišta su prepoznati i od strane Evropske komisije koja je u svom predlogu nove Farmaceutske direktive iz aprila 2023. pristupila rešavanju ovih problema i zbog toga zahteva saradnju institucija i industrije na nivou zemalja Evropske unije, kao i pravovremeno obaveštavanje o nestašicama i potencijalnom napuštanju tržišta.

“Zbog svega navedenog, Vlada Savezne Republike Nemačke je podigla cene lekova u 2023. godini, kako bi obezbedila stabilnost snabdevanja i sprečila dalje nestašice. U Srbiji, usled uvođenja Grčke kao referentne zemlje za određivanje cene lekova, pored Italije i Slovenije, očekuje se smanjenje cena lekova, ali će konkretni efekti biti poznati tek po objavljivanju novih cena”, navodi se u analizi FIC-a.

Savet stranih investitora ocenjuje da su veledrogerije, čiji su troškovi distribucije sadržani u ceni leka, posebno opterećene poskupljenima goriva, drugih energenata i ostalim uvećanim troškovima poslovanja koji su preduslov za redovno i bezbedno snabdevanje.

“S obzirom na specifičnost situacije i izazove sa kojima se susreće farmaceutska industrija u Srbiji, potrebno je uključiti sve zainteresovane strane u donošenje svih relevatnih odluka kako bi uspelo da se obezbedi stabilno i kontinuirano snabdevanje lekovima u Republici Srbiji i u narednom periodu”, navodi se u analizi FIC-a.

Kada je reč o rešavanju preostalog duga zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama i dobavljačima, Savet stranih investitora smatra da je neophodno nastaviti sa aktivnostima na rešavanju dugova i plaćanja zdravstvenih ustanova za isporučene lekove i medicinska sredstva koje se odnose na nabavke koje nisu predmet centralizovane javne nabavke (CJN) Republičkog fonda, odnosno direktnog plaćanja.

RFZO neophodna kontinuirana intervencija iz budžeta

Savet stranih investitora smatra da Vlada Srbije treba da obezbedi stabilno finansiranje inovativnih lekova, medicinskih sredstava, kao i generičkih lekova, uz proširenje indikacija namenskim transferom budžetskih sredstava prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i time nadomesti očigledan manjak istih u finansijskom planu RFZO-a.

Kako ističu, zdrava populacija je ključna za ekonomski rast i razvoj jer direktno utiče na produktivnost radne snage, smanjenje troškova zdravstvene zaštite i poboljšanje kvaliteta života.

Kvalitetna zdravstvena zaštita omogućava ljudima da rade efikasnije, manje izostaju sa posla zbog bolesti i doprinosi većoj ukupnoj produktivnosti.

“Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povrede, rano otkrivanje bolesti, preglede, lečenje, rehabilitaciju, lekove, medicinsko–tehnička pomagala i sredstva. Međutim, određene analize, kao ni određene lekove, Republički fond za zdravstveno osiguranje ipak ne pokriva, zbog čega su pacijenti prinuđeni da se za lečenje obrate privatnom sektoru, i da ga plate iz sopstvenih sredstava. Iz tih razloga zabeležen je brz rast privatnog zdravstvenog sektora u poslednjoj deceniji”, ocenjuje FIC.

Savet stranih investitora navodi da je potpuno jasno da RFZO, čak i uz pretpostavku najboljeg upravljanja resursima, nije u mogućnosti da iz sopstvenih prihoda na adekvatan način odgovori na sve potrebe pacijenata za medikamentnim terapijama. Iz tog razloga je, smatraju, neophodna namenska i kontinuirana intervencija iz centralnog budžeta, kao dodatak postojećim izdvajanjima RFZO za lekove.

“Od izuzetne važnosti za stabilno funkcionisanje farmaceutskog tržišta je nastavak usaglašavanja domaćeg pravnog okvira sa EU legislativom, pre svega kroz Zakon o lekovima čije se donošenje odlaže već nekoliko godina, a što bi trebalo da otkloni neprimenjivost u praksi pojedinih njegovih odredbi, kao i netransparentnost u sprovođenju određenih procedura”, ističe FIC u najnovijoj analizi farmaceuteske industrije u okviru Bele knjige.